Станиша Банковић
Професор у пензији
Телефон:
Е-маил: stanisa.bankovic@sfb.bg.ac.rs
Кабинет:
Консултације:
Е-маил: stanisa.bankovic@sfb.bg.ac.rs
Кабинет:
Консултације:
Рођен је 1945. год. у Славнику (Бојник). Основну школу и Гимназију завршио је у Ваљеву, а Шумарски факултет је уписао 1963. године. Дипломирао је 1968, магистрирао 1972, а докторирао 1981. год. на истом факултету. У звање асистента на предмету Дендрометрија изабран је 1973. године, за доцента 1981. године, у звање ванредног професора 1986. год. и у звање редовног професора 1991. године. Поред Дендрометрије, поље његовог научног интересовања су информациони системи у шумарству, инвентура шума и планирање газдовања шумама, проучавања еколошких и развојно- производних карактеристика главних врста дрвећа у Србији и типолошка проучавања.
Ужа научна област
Планирање газдовања шумама
Одабрани научни радови
Аутор је великог броја научних и стручних радова:
- У оквиру Дендрометрије та проучавања су се пре свега односила на истраживање облика и запремине стабала главних врста дрвећа у Србији. Из ових истраживања произашла је конструкција двоулазних запреминских таблица и тарифа и то за: оморику, јелу и смрчу на Тари; храст лужњак, пољски јасен, граб и храст цер у Равном Срему; букву, китњак, граб, цер и липу на Фрушкој гори; јелу на Гочу; јелу и смрчу на Копаонику; смрчу, јелу, црни и бели бор, букву, китњак и граб у Црној Гори; букву у Источној, западној, централној и јужној Србији; топoле I-214, тополе М-1 у Војводини.
- У оквиру формирања информационог система о шумама Србије најзначајнији радови су ”Кодни приручник за информациони систем о шумама Републике Србије” – Јавно предузеће”Србијашуме”, Београд 1992.; коаутор је и Програмског пакета за подсистем информационог система за планирање газдовања, каo и већег броја радова из области примене информатике у шумарству.
- Из области инвентуре шума методолошки и технолошки је модернизовао састојинску инвентуру шума и дефинисао је коцепт који се и данас примењује као стандард у шумарству Србије. Из обимних претходних проучавања произашли су и радови: “Метод рада при састојинској инвентури шума” – “Шумарски факултет”, Београд 2003.; “Национална инвентура шума Републике Србије” – Монографија, “Министарство пољопривреде, шумарства и водопровреде – Управа за шуме ”, Београд 2009. као и низа научних, стручних радова и пројеката из области инвентуре и панирања газдовања шумама.
- У оквиру проучавања еколошких и развојно- производних карактеристика главних врста дрвећа посебно треба истаћи радове: “Проучавање развоја стабала јеле на Гочу” – Докторска дисертација, Београд 1981., “Буква у Србији” – “Министарство пољопривреде, шумарства и водопровреде – Управа за шуме ”, Београд 2005., “Храст китњак у Србији” – “Министарство пољопривреде, шумарства и водопровреде – Управа за шуме ”, Београд 2007., као и већи број радова на проучавању типова шума у Србији, као што је рад : “Атлас типова шума Равног Срема” – “Шумарски факултет и Шумско газдинство Сремска Митровица”, Београд 1990..
- Аутор је и неколико уџбеника: два издања универзитетског уџбеника “Дендрометрија” – “Завод за уџбенике и наставна средства”, Београд 1993. и 2006.; “Методи и техника научноистраживачког рада” – одабрана поглавља за постдипломске студије на Шумарском факултету и Центру за мултидисцилинарне студије – за интерну употребу”, Београд 2003.; “Таблице и техничке норме у шумарству – за ученике средње дрвнопрерађивачке и шумарске школе” – “Завод за уџбенике и наставна средства”, Београд 1992..
- Стручна и научна усавршавања имао је у Зволену (Словачка) 1977. и 1982., Сарајеву 1978., Минхену 1977. и Љубљани 1980. године. Учествовао је у формирању и био први председник “Коморе инжињера шумарста Републике Србије”, Београд 2012, године.