Iskustva i saveti

Koliko ispita ili ECTS kredita je potrebno za uslov? 

Razlikuje se od godine do godine.

• 37 za uslov 48 za budžet
• 37 bodova
• 48 bodova
• 48 bodova

Koji je najkompleksniji predmet / ispit na prvoj godini? 

• Uglavnom se slušaju opšti predmeti koji traže osnovna znanja. Nijedan nije posebno kompleksan.
• Najkompleksniji predmet je Tehnička mehanika jer sadrži statiku, kinematiku, dinamiku, hidrauliku i otpornost materijala. Sve ovo možda zvuči strašno ali uopšte nije tako, profesorka koja drži ovaj predmet veoma dobro zna kako da na veoma razumljiv način objasni ovo gradivo studentima koji se po prvi put susreću sa ovim. Bodovi se skupljaju kroz ceo semestar i svako ko radi redovno ne može imati manju ocenu od 8. Studenti su na vežbama podeljeni po grupama tako da se svaki student ima priliku da pita šta mu nije jasno i da mu to bude detaljno objašnjeno.

Da li su predavanja i vežbe obavezni? Koliko pomažu u spremanju ispita?

•  Predavanja i vežbe su obavezni i dosta pomažu. Tako se pre svega naviknemo na konstantan rad, pa je onda i polaganje ispita lakše. Uz to se i dobar deo bodova prikupi na vežbama i kolokvijumima.
•  Vežbe i predavanja su na 90% predmeta obavezni, to ima svojih mana ali definitivno više prednosti jer samo prisustvo na Fakultetu jednostavno tera na rad koji se uvek kasnije isplati i mnogo olakša spremanje samog ispita.
• Jesu, pomažu studentu da postepeno savlada obimno gradivo.
• Predavanja i vežbe su obavezni i u većini slučajeva veoma olakšavaju spremanje ispita.
• Obavezni su, mnogo je lakše izvući suštinu iz literature ukoliko se pohađaju predavanja, vežbe su takođe bitne i pomažu da se lakše savlada gradivo
• Zavisi od predmeta, ali, uglavnom jesu. Dosta pomažu u spremanju kako predispitnih obaveza, tako i samog ispita.
• Uglavnom jesu. Dosta pomaže. Uglavnom je znanje stečeno na predavanjima i vežbama pola puta do položenog ispita

Koliko su dostupne knjige? Kako se do njih dolazi? 

• Knjige su uglavnom dostupne i kupuju se u skriptarnici Fakulteta. U biblioteci Fakulteta se mogu iznajmiti knjige. Nekih izdanja nema u prodaji, pa je potrebno koristiti neke kopije. Uglavnom se većina ispita sprema iz udžbenika i beleški sa predavanja i vežbi.
• Većina knjiga postoji u skriptarnici. Nijedan profesor vam neće reći da kopirate njegovu knjigu ali isto tako vam neće ni tražiti original tako da je to stvar izbora.
• Literatura je dostupna, zavisi od predmeta koja literatura se koristi. Većina knjiga se može kupiti u skriptarnici na Fakultetu. U blizini Fakulteta se nalazi kopirnica gde se može naći dodatna literatura i skripte starijih kolega.
• Većina knjiga (originala) se može nabaviti u skriptarnici Fakulteta po povoljnim cenama. Obično nije obavezno posedovati original, međutim to zavisi od profesora. Dodatna literatura i knjige kojih nema na fakultetu mogu se kopirati od starijih studenata, ili potražiti u kopirnici u blizini.
• Dostupne u skriptarnici i biblioteci.
• Većina knjiga je dostupna u skriptarnici Fakulteta, ili kod predmetnog profesora. U poslednjem periodu, određene knjige sam morao da čekam jer nisu bile dostupne, što mislim da je nedostatak organizacije Fakulteta. Nije obavezno kupovati originale, mada postoje profesori koji zahtevaju originalnu knjigu prilikom dolaska na konsultacije. Lično, više volim originale, jer ipak, knjiga je knjiga. U biblioteci Fakulteta su dostupni originali knjiga kao i šire literature koji mogu da se zaduže.
• Što se tiče stručne literature sa profesorima nikada nije problem. Nisam bila u situaciji da neko traži isključivo originale. Ja lično volim da imam originale iz stručnih predmeta, a fakultetska skriptarnica ih nema mnogo tako da zaključujem da je to nedostatak.

Da li su vam omogućene konsultacije sa profesorima? Kako one funkcionišu? 

• Ovo nije „masovan” fakultet i profesori i asistenti imaju vremena za pitanja studenata. Konsultacije su uglavnom u određenim terminima, jednom ili dva puta nedeljno. Iako mnogi studenti u praksi retko koriste konsultacije, one dosta pomažu u spremanju ispita ili kolokvijuma.
• Kod svih profesora postoje konsultacije, kod nekih postoje termini, kod nekih se zakazuju putem mejla a kod nekih samo banete u kabinet…Uglavnom fikuncionišu bez ikakvih problema.
• Jesu, opet u zavisnosti od predmeta i od toga da li student ima potrebu za njima. Najčešće se zakazuju putem mejla.
• Svi profesori daju određene termine u toku nedelje za konsultacije. Uglavnom se konsultacije zakazuju putem mejla, mada, nekad je dovoljno samo potražiti profesora i zamoliti ga da vas primi.
• Naravno jesu. 🙂 Obično profesor ponudi termin za konsultacije, ali ima i mogućnosti zakazivanja putem mejla.
• Konsultacije su omogućene kod svih profesora, u periodu koji je sa studentima dogovoren. Takođe su dozvoljene konsultacije i van dogovorenog vremena, ukoliko je profesor na Fakultetu dostupan i nije u obavezama.
• Da. Svaki profesor (velika većina, 90%) je spreman da drži konsultacije. Svaki profesor ima pravilo kojim danom i u koje vreme se održavaju redovne konsultacije za studente. Moje lično iskustvo je da pomoć od profesora može da se dobije i mimo tih termina samo je potrebno da mu se obratite i pitate kada možete o nečemu da prodiskutujete.

Koji metod učenja preporučuješ? 

• Moj savet je redovno praćenje nastave i redovno učenje. Mnogo se lakše položi ispit i mnogo se više nauči sama materija. Postoje i „lakši” ispiti koje je moguće spremiti za kratko vreme.
• Definitivno redovno učenje i predaja svih elaborata, seminarskih radova itd…
• Najvažnije je raditi elaborate na vreme i završiti predispitne obaveze i pokupiti što više bodova. Ako student to odradi, ispit mu neće teško pasti, jer je već veliki deo gradiva prošao. Postoje ozbiljniji ispiti koji zahtevaju više pažnje i odvojenog vremena, ali kako je gradivo povezano kroz sve četiri godine, redovan rad ima najviše efekta.
• Sistem je takav da tokom cele godine mora redovno da se radi, kako bi se ostvarili neophodni bodovi za izlazak na ispit. Na taj način je ispit olakšan, ali je svakako neophodno spremanje pred isti.
• Predlažem redovno učenje jer to može uvek da donese lepe rezultate
• Naravno da je uvek bolje blagovremeno učenje, ali to je više subjektivni faktor, kako kome najbolje odgovara. Lično, učim par meseci pred ispit.
• Ja idem logikom da aktivno učim u toku semestra i malo pojačam pred sam ispitni rok. Postoji situacija kada predavanja i vežbe tokom semestra nisu od pomoći pa u tom slučaju dosta vremena trošim na prvo čitanje knjige, podvlačenje, prepisivanje na papire pa tek onda učenje. Mislim da moj metod nije baš uspešan za širi dijapazon studenata iz prostog razloga jer je kompleksan. Svako treba da sebi nađe metod koji mu donosi rezultate, to nisu univerzalne stvari.

Šta misliš ‒ ko najbrže ili najlakše završava ove studije? Onaj ko prati nastavu, redovno uči, razmišlja a ne štreba ili onaj ko ume da se snađe? 

• Kako na kom predmetu… Ako si se mnogo „snalazio”, problem je posle na trećoj i četvrtoj godini kada dođu uže stručni predmeti gde treba prethodno znanje da se primeni…
• Svako ko samo dolazi redovno na nastavu, radi redovno bez ikakvog napora, neće imati problema sa polaganjem bilo kog ispita. Onaj ko radi malo više od toga može da ostvari veoma dobre rezultate.
• Onaj ko juri bodove i ne mari za ocenu i dodatno angažovanje i znanje.
• Najbrže završava onaj ko je vredan i redovno uči.
• Verujem da najlakše završavaju oni koji uče sa razumevanjem, ali uvek se nađe neko ko ima sreće pa i sa minimalnim znanjem prođe. Ponekad nema pravila 🙂
• Pametan i uporan. Na svakom fakultetu postoje studenti koji uče po kombinacijama ili prepišu, ali se dešava da po nekoliko puta izlaze na isti ispit dok ne potrefe odgovarajuća pitanja, gubeći svoje vreme. Za to vreme mogu da nauče i daju veći broj ispita, bez rizika od dolaznih kombinacija ili prepisivanja.
• Definitivno onaj ko prati i uči na vreme. Ali još jedna stvar koja je problem je upravo ta što se mala razlika pravi između takvih studenata i kampanjaca (spremaju samo određena pitanja ili smišljaju planove za prolaz). Jednog momenta tako reći im je omogućeno sve isto kao i nekome ko studije shvata ozbiljnije. Mislim da se sa takvim problemom možemo sresti na svakom fakultetu pa tako i na ovom.

Koliko su ove studije vremenski zahtevne? Da li imaš vremena za privatne stvari, honorarni posao ili nešto slično? 

• Studije su prilično zahtevne i potrebno je dosta vremena za elaborate, grafičke i seminarske radove. Dobro je što je nastava u smenama (npr. prva i treća godina idu pre podne, a druga i četvrta posle podne), pa je moguće organizovati se eventualno za neki honorarni posao, izlaske i sl.
• Prve dve godinu nisu zahtevne, dok vas ozbiljan rad čeka u trećoj i četvrtoj godini. Uz dobru organizaciju uvek ima vremena za sve.
• Ne mogu da kažem da je nemoguće, ali ako neko planira da završi studije u roku, trebao bi da se posveti samo Fakultetu i da ni pod kojim razlogom ne prenosi ispite.
• Posto je prisustvo na Fakultetu obavezno, vremena za neke poslove nema. Međutim, uz dobru organizaciju privatne stvari ne trpe.
• Na samom početku nisu toliko zahtevne, nema previše obaveza, što se približava kraj studija predmeti su ozbiljniji i zahtevniji. Ali uz dobru organizaciju uvek se može naći vremena za sve što student želi.
• S početka studiranja imao sam više vremena za sve ostale obaveze, Fakultet mi nije toliko oduzimao vreme. Ali, kako sam se približavao kraju studiranja, sve više sam se posvećivao Fakultetu, a sve manje svojim ličnim stvarima.
• Ako se dobro organizuje, moguće je postići više stvari tokom studiranja. Takvi slučajevi su veoma retki ali ih ima. Ako prosek nije bitan i studira se čisto da bi se prošlo onda ostaje dosta slobodnog vremena, u suprotnom je teško uskladiti sve, i dobre ocene, posao i hobi.

Da li preporučuješ neke vannastavne aktivnosti i koje? 

• Ovaj smer pruža baš mnogo šansi za vannastavne aktivnosti! Na taj način se mnogo nauči i upoznaju se ljudi sličnih interesovanja. Studenti redovno već godinama izlažu svoje komade nameštaja na sajmovima i u zemlji i inostranstvu (nastupali su u Italiji, Francuskoj, Danskoj, Norveškoj, Belgiji…). Postoje studentske organizacije koje deluju na Fakultetu: Studentska unija Šumarskog fakulteta, Planinarsko društvo, Savez studenata… Prakse se organizuju uglavnom u okviru nastave i izvode se iz više stručnih predmeta. Neki studenti su išli na razmenu u: Poljsku, Italiju, Sloveniju… Preporučujem i međunarodni seminar studenata prerade drveta „INTERFOB”, na kojem naši studenti učestvuju već nekoliko godina i koji se od 2009-e godine održava u Poljskoj.
• Studentske organizacije definitivno ne, projekte obavezno, a što se tiče prakse, kome god je potrebna i želi da ide negde da se usavršava, putem konsultacija može doći do informacija vezanih za prakse.
• Kako sam ja na smeru TMP, preusmerenje projektovanje nameštaja toplo vam preporučujem sva angažovanja na predmetima dizajn, projektovanje nameštaja, organizacija prostora i enterijer, kao i učestvovanje na konkursima, festivalima i sajmovima. Smatram da je to jedini način da, ukoliko želite da se time bavite, savladate bar osnovne stvari i da kad izađete sa fakulteta imate bar neko iskustvo iza sebe.
• Preporučujem učestvovanje na konkursima, za studente koji se opredele za dizajn. Prakse postoje i u okviru nastave i veoma su korisne. Na nekim predmetima postoje i letnje prakse, koje podrazumevaju rad u određenim firmama na nekoliko dana.
• Naravno,to je uvek lepo upoznavanje i druženje. Ima dosta lepih organizacija koje nam sam Fakultet pruža, kao što je npr. pošumljavanje, sređivanje Arboretuma, sportovi, razni projekti, itd.
• Naravno, uvek se treba angažovati oko različitih aktivnosti koje pruža Fakultet ili određena katedra Fakulteta.
• Da, svakako. Naša struka dosta zavisi od praktične nastave. Preporučujem svakome samoinicijativno pronalaženje praktične nastave.

Koji savet bi dao/la novim brucošima? 

• Moj savet je da se redovno rade sve vežbe, elaborati i grafički radovi i da se redovno ide na predavanja. Treba da budu dobro informisani i imaju dobre kontakte sa kolegama, pošto je to veoma važno svuda, pa i na Fakultetu.
• Pamet u glavu , samo postavite sebi prioritete i držite se toga.
• Sve što možete da završite, završavajte odmah, elaborate, seminarske, crteže. Ukoliko se odlučite da želite projektovanje, potražite starije kolege i zamolite ih da vas uključe u konkurse, raspitujte se i stalno istražujte. Ako budete vredni prvu godinu možete završiti u junu i leto koristiti za razmene i prakse, kao i za „Work and travel” program.
• Što pre se zainteresuju za materiju, lakše će im biti kasnije. Preporučujem oslobađanje pre ispita (moguće na nekim predmetima), uz maksimalno zalaganje tokom predispitnih obaveza. Najvažnije je da ne prenose ispite iz prve i druge, jer ih kasnije čeka dosta teži deo.
• Na svaki ispit treba izaći i pokušati iako se ne osećate najspremniji, nikad se ne zna da li ćete dobiti neko pitanje koje baš znate. Za vijanje uslova nemojte ostavljati teške opširne predmete.
• Da se dobro organizuju i da svoje obaveze rešavaju na vreme. Slušanje čak i onih predavanja koja nisu obavezna, redovno pohađanje vežbi, jer svaki savet profesora, ili asistenta omogućava brže i bolje savladavanje materije.
• Da slušaju savete profesora i asistenata jer u većini slučajeva upravo to je odgovor na problem kako i šta spremiti da bi položili ispit i bili uspešni. Nisam pristalica prebacivanje ispita uopšte tako da je moj savet da se malo više namuče u toku semestra ali zato da od juna do oktobra letuju tri meseca bez brige.

Šta bi preporučio/la novim brucošima da nikako ne rade? 

• Da od početka krenu ozbiljno, jer će im tako biti lakše. Treba da shvate odgovorno obaveze koje imaju i da se ne opuštaju, a posebno ne pred kraj semestra jer je tada potrebno najviše rada i truda. Sve će im se to kasnije isplatiti.
• Da ne odlažu obaveze jer kad ih stignu biće im samo gore. Trudite se da ne prenosite ispite (što nije teško).
• Nemojte olako da shvatite prvu godinu i da se opustite, jer vas posle toga čeka naporan rad. Nemojte da prenosite ispite sa idejom to ću sledeće godine lepo da spremim, jer se to nikad ne desi.
• Ne gledajte samo na ocene. Iskoristite taj kratak period na Fakultetu da naučite što više od izvanrednih stručnjaka.
• Nemojte predavati identične, slične radove kojima dovodite sebe u neprijatne situacije
• Da definitivno ne slušaju starije studente.
• Nikako da ne slušaju starije studente i priče studenata koji imaju 30 godina a i dalje nisu dali pola druge, treće i četvrte godine. Ko je došao da uči i radi svakako tako neće završiti.

Koji je tvoj opšti utisak o Fakultetu? 

• Zgrada Fakulteta je dosta velika. Oprema je skromna, ali postoje projektori u skoro svim salama i solidne laboratorije koje funkcionišu. Računarski centar za studente je dostupan tokom cele godine. TMP odsek je perspektivan što se tiče zapošljavanja jer pruža najviše mogućnosti, ali je relativno težak. Nastava je dosta kvalitetna i skoro svi profesori su izuzetni stručnjaci. Veoma cene kad student pokaže trud i zalaganje i umeju to da nagrade. Ako neko voli drvo, enterijer, nameštaj itd. saznaće dosta na ovom odseku.
• Fakultet nije težak u smislu učenja ali ima dosta toga da se radi. Kvalitet nastave bih ocenio sa 3 na skali od 1 do 5. Što se tiče opremljenosti fali stručne opreme na Fakultetu sa kojom bi studenti radili i gde bi svakom studentu pojedinačno bilo objašnjeno kako stvari funkcionišu. Mišljenje o profesorima varira kao i na svim fakultetima, s tim da ovi bolji čine većinu.
• Smatram da Šumarski fakultet pruža široko znanje o preradi drveta. To mu je u isti mah i mana i prednost. Super je jer dobijaš široko znanje, pa učiš i projektovanje i menadžment i tehnologiju, što ti pruža široko polje vladanja, ali sa druge strane svaki pojedinac mora puno da posveti vremena za dodatno usavršavanje na teme koje njega zanimaju, pogotovo ako želi da se bavi projektovanjem. Vrlo je prijatna atmosfera za rad i postoji velika kolegijalnost. Profesori se uglavnom zalažu za interes studenata i izlaze im u susret.
• Ozbiljan Fakultet. Prve dve godine dosta lakše u odnosu na treću i četvrtu. Fakultet je opremljen a sredstva za rad su pristojna. Profesori su korektni, veliki broj njih su vrhunski strucnjaci. Izlaze maksimalno u susret studentima i cene zalaganje.
• Iako mnogi govore da je ovo jedan od lakših fakulteta, to nije baš tačno. Neću da vas plašim, ali je jako bitno da se nađe neka ravnoteža učenja i slobodnih aktivnosti. Kvalitet nastave se iz godeine u godinu menja na bolje. Dosta dobro opremljen. U dosadašnjem studiranju, profesore koje sam susretala svi su bili ljubazni uvek spremni da pomognu, ukoliko je to moguće. Naravno kao i svi mi imamo profesore koje više volimo i one koji nam manje odgovaraju…. Ali mogu vam reći da stvarno žele da prenesu znanje, ali isto tako očekuju i od nas da i mi učimo i cenimo njihov trud 🙂
• Opšti utisak mi je definitivno pozitivan. Profesori su zaista prijatni i spremni na svaku saradnju i izlazak u susret studentima. Njihova stečena stručnost pruža odličan kvalitet nastave, ali, mana leži u tome što Fakultet nije u mogućnosti da opremi laboratorije novijom opremom i tehnologijom, koje bi profesorima, a svakako i studentima, omogućila lakše studiranje i shvatanje materije. Takođe je potrebno uvesti više praktičnog rada jer se ipak, najbolje uči iz prakse. Verujem da se na ovom polju radi i da će u skorije vreme mlađim generacijama biti omogućeni bolji uslovi.
• Fakultet poseduje nastavno osoblje koje je na zavidnom nivou stručnosti i znanja. Sredina je jako mala, nema puno studenata na godini (oko 80) što pruža mogućnost rada u malim grupama i individualno isticanje pojedinaca. Komunikacija je jako dobra, sa studentima međusobno i sa profesorima. Struka kao struka je teška ali savladiva. Dosta se pridaje važnosti samom mišljenju studenta i uočavanja nekih nedostataka. Na tome se radi pa tako se pokušava prevazići problem nedostatka opreme i terenske nastave. Moj utisak kao osobe koja je nadomak završetka svojih osnovnih studija (skoro u roku) je da sam generalno zadovoljna ali da mi je dosta snage, energije i strpljenja trebalo pogotovo na četvrtoj godini.
  (preuzeto sa sajta: http://prijemni.infostud.com/Sumarski-fakultet/Beograd/98/iskustva-studenata)