Искуства и савети

Колико испита или ЕЦТС кредита је потребно за услов?

Разликује се од године до године.

37 за услов 48 за буџет
37 бодова
48 бодова
48 бодова

Који је најкомплекснији предмет / испит на првој години?

Углавном се слушају општи предмети који траже основна знања. Ниједан није посебно комплексан.
Најкомплекснији предмет је Техничка механика јер садржи статику, кинематику, динамику, хидраулику и отпорност материјала. Све ово можда звучи страшно али уопште није тако, професорка која држи овај предмет веома добро зна како да на веома разумљив начин објасни ово градиво студентима који се по први пут сусрећу са овим. Бодови се скупљају кроз цео семестар и свако ко ради редовно не може имати мању оцену од 8. Студенти су на вежбама подељени по групама тако да се сваки студент има прилику да пита шта му није јасно и да му то буде детаљно објашњено.

Да ли су предавања и вежбе обавезни? Колико помажу у спремању испита?

Предавања и вежбе су обавезни и доста помажу. Тако се пре свега навикнемо на константан рад, па је онда и полагање испита лакше. Уз то се и добар део бодова прикупи на вежбама и колоквијумима.
Вежбе и предавања су на 90% предмета обавезни, то има својих мана али дефинитивно више предности јер само присуство на Факултету једноставно тера на рад који се увек касније исплати и много олакша спремање самог испита.
Јесу, помажу студенту да постепено савлада обимно градиво.
Предавања и вежбе су обавезни и у већини случајева веома олакшавају спремање испита.
Обавезни су, много је лакше извући суштину из литературе уколико се похађају предавања, вежбе су такође битне и помажу да се лакше савлада градиво
Зависи од предмета, али, углавном јесу. Доста помажу у спремању како предиспитних обавеза, тако и самог испита.
Углавном јесу. Доста помаже. Углавном је знање стечено на предавањима и вежбама пола пута до положеног испита

Колико су доступне књиге? Како се до њих долази?

Књиге су углавном доступне и купују се у скриптарници Факултета. У библиотеци Факултета се могу изнајмити књиге. Неких издања нема у продаји, па је потребно користити неке копије. Углавном се већина испита спрема из уџбеника и белешки са предавања и вежби.
Већина књига постоји у скриптарници. Ниједан професор вам неће рећи да копирате његову књигу али исто тако вам неће ни тражити оригинал тако да је то ствар избора.
Литература је доступна, зависи од предмета која литература се користи. Већина књига се може купити у скриптарници на Факултету. У близини Факултета се налази копирница где се може наћи додатна литература и скрипте старијих колега.
Већина књига (оригинала) се може набавити у скриптарници Факултета по повољним ценама. Обично није обавезно поседовати оригинал, међутим то зависи од професора. Додатна литература и књиге којих нема на факултету могу се копирати од старијих студената, или потражити у копирници у близини.
Доступне у скриптарници и библиотеци.
Већина књига је доступна у скриптарници Факултета, или код предметног професора. У последњем периоду, одређене књиге сам морао да чекам јер нису биле доступне, што мислим да је недостатак организације Факултета. Није обавезно куповати оригинале, мада постоје професори који захтевају оригиналну књигу приликом доласка на консултације. Лично, више волим оригинале, јер ипак, књига је књига. У библиотеци Факултета су доступни оригинали књига као и шире литературе који могу да се задуже.
Што се тиче стручне литературе са професорима никада није проблем. Нисам била у ситуацији да неко тражи искључиво оригинале. Ја лично волим да имам оригинале из стручних предмета, а факултетска скриптарница их нема много тако да закључујем да је то недостатак.

Да ли су вам омогућене консултације са професорима? Како оне функционишу?

Ово није „масован” факултет и професори и асистенти имају времена за питања студената. Консултације су углавном у одређеним терминима, једном или два пута недељно. Иако многи студенти у пракси ретко користе консултације, оне доста помажу у спремању испита или колоквијума.
Код свих професора постоје консултације, код неких постоје термини, код неких се заказују путем мејла а код неких само банете у кабинет…Углавном фикунционишу без икаквих проблема.
Јесу, опет у зависности од предмета и од тога да ли студент има потребу за њима. Најчешће се заказују путем мејла.
Сви професори дају одређене термине у току недеље за консултације. Углавном се консултације заказују путем мејла, мада, некад је довољно само потражити професора и замолити га да вас прими.
Наравно јесу. 🙂 Обично професор понуди термин за консултације, али има и могућности заказивања путем мејла.
Консултације су омогућене код свих професора, у периоду који је са студентима договорен. Такође су дозвољене консултације и ван договореног времена, уколико је професор на Факултету доступан и није у обавезама.
Да. Сваки професор (велика већина, 90%) је спреман да држи консултације. Сваки професор има правило којим даном и у које време се одржавају редовне консултације за студенте. Моје лично искуство је да помоћ од професора може да се добије и мимо тих термина само је потребно да му се обратите и питате када можете о нечему да продискутујете.

Који метод учења препоручујеш?

Мој савет је редовно праћење наставе и редовно учење. Много се лакше положи испит и много се више научи сама материја. Постоје и „лакши” испити које је могуће спремити за кратко време.
Дефинитивно редовно учење и предаја свих елабората, семинарских радова итд…
Најважније је радити елаборате на време и завршити предиспитне обавезе и покупити што више бодова. Ако студент то одради, испит му неће тешко пасти, јер је већ велики део градива прошао. Постоје озбиљнији испити који захтевају више пажње и одвојеног времена, али како је градиво повезано кроз све четири године, редован рад има највише ефекта.
Систем је такав да током целе године мора редовно да се ради, како би се остварили неопходни бодови за излазак на испит. На тај начин је испит олакшан, али је свакако неопходно спремање пред исти.
Предлажем редовно учење јер то може увек да донесе лепе резултате
Наравно да је увек боље благовремено учење, али то је више субјективни фактор, како коме најбоље одговара. Лично, учим пар месеци пред испит.
Ја идем логиком да активно учим у току семестра и мало појачам пред сам испитни рок. Постоји ситуација када предавања и вежбе током семестра нису од помоћи па у том случају доста времена трошим на прво читање књиге, подвлачење, преписивање на папире па тек онда учење. Мислим да мој метод није баш успешан за шири дијапазон студената из простог разлога јер је комплексан. Свако треба да себи нађе метод који му доноси резултате, то нису универзалне ствари.

Шта мислиш ‒ ко најбрже или најлакше завршава ове студије? Онај ко прати наставу, редовно учи, размишља а не штреба или онај ко уме да се снађе?

Како на ком предмету… Ако си се много „сналазио”, проблем је после на трећој и четвртој години када дођу уже стручни предмети где треба претходно знање да се примени…
Свако ко само долази редовно на наставу, ради редовно без икаквог напора, неће имати проблема са полагањем било ког испита. Онај ко ради мало више од тога може да оствари веома добре резултате.
Онај ко јури бодове и не мари за оцену и додатно ангажовање и знање.
Најбрже завршава онај ко је вредан и редовно учи.
Верујем да најлакше завршавају они који уче са разумевањем, али увек се нађе неко ко има среће па и са минималним знањем прође. Понекад нема правила 🙂
Паметан и упоран. На сваком факултету постоје студенти који уче по комбинацијама или препишу, али се дешава да по неколико пута излазе на исти испит док не потрефе одговарајућа питања, губећи своје време. За то време могу да науче и дају већи број испита, без ризика од долазних комбинација или преписивања.
Дефинитивно онај ко прати и учи на време. Али још једна ствар која је проблем је управо та што се мала разлика прави између таквих студената и кампањаца (спремају само одређена питања или смишљају планове за пролаз). Једног момента тако рећи им је омогућено све исто као и некоме ко студије схвата озбиљније. Мислим да се са таквим проблемом можемо срести на сваком факултету па тако и на овом.

Колико су ове студије временски захтевне? Да ли имаш времена за приватне ствари, хонорарни посао или нешто слично?

Студије су прилично захтевне и потребно је доста времена за елаборате, графичке и семинарске радове. Добро је што је настава у сменама (нпр. прва и трећа година иду пре подне, а друга и четврта после подне), па је могуће организовати се евентуално за неки хонорарни посао, изласке и сл.
Прве две годину нису захтевне, док вас озбиљан рад чека у трећој и четвртој години. Уз добру организацију увек има времена за све.
Не могу да кажем да је немогуће, али ако неко планира да заврши студије у року, требао би да се посвети само Факултету и да ни под којим разлогом не преноси испите.
Посто је присуство на Факултету обавезно, времена за неке послове нема. Међутим, уз добру организацију приватне ствари не трпе.
На самом почетку нису толико захтевне, нема превише обавеза, што се приближава крај студија предмети су озбиљнији и захтевнији. Али уз добру организацију увек се може наћи времена за све што студент жели.
С почетка студирања имао сам више времена за све остале обавезе, Факултет ми није толико одузимао време. Али, како сам се приближавао крају студирања, све више сам се посвећивао Факултету, а све мање својим личним стварима.
Ако се добро организује, могуће је постићи више ствари током студирања. Такви случајеви су веома ретки али их има. Ако просек није битан и студира се чисто да би се прошло онда остаје доста слободног времена, у супротном је тешко ускладити све, и добре оцене, посао и хоби.

Да ли препоручујеш неке ваннаставне активности и које?

Овај смер пружа баш много шанси за ваннаставне активности! На тај начин се много научи и упознају се људи сличних интересовања. Студенти редовно већ годинама излажу своје комаде намештаја на сајмовима и у земљи и иностранству (наступали су у Италији, Француској, Данској, Норвешкој, Белгији…). Постоје студентске организације које делују на Факултету: Студентска унија Шумарског факултета, Планинарско друштво, Савез студената… Праксе се организују углавном у оквиру наставе и изводе се из више стручних предмета. Неки студенти су ишли на размену у: Пољску, Италију, Словенију… Препоручујем и међународни семинар студената прераде дрвета „ИНТЕРФОБ”, на којем наши студенти учествују већ неколико година и који се од 2009-е године одржава у Пољској.
Студентске организације дефинитивно не, пројекте обавезно, а што се тиче праксе, коме год је потребна и жели да иде негде да се усавршава, путем консултација може доћи до информација везаних за праксе.
Како сам ја на смеру ТМП, преусмерење пројектовање намештаја топло вам препоручујем сва ангажовања на предметима дизајн, пројектовање намештаја, организација простора и ентеријер, као и учествовање на конкурсима, фестивалима и сајмовима. Сматрам да је то једини начин да, уколико желите да се тиме бавите, савладате бар основне ствари и да кад изађете са факултета имате бар неко искуство иза себе.
Препоручујем учествовање на конкурсима, за студенте који се определе за дизајн. Праксе постоје и у оквиру наставе и веома су корисне. На неким предметима постоје и летње праксе, које подразумевају рад у одређеним фирмама на неколико дана.
Наравно,то је увек лепо упознавање и дружење. Има доста лепих организација које нам сам Факултет пружа, као што је нпр. пошумљавање, сређивање Арборетума, спортови, разни пројекти, итд.
Наравно, увек се треба ангажовати око различитих активности које пружа Факултет или одређена катедра Факултета.
Да, свакако. Наша струка доста зависи од практичне наставе. Препоручујем свакоме самоиницијативно проналажење практичне наставе.

Који савет би дао/ла новим бруцошима?

Мој савет је да се редовно раде све вежбе, елаборати и графички радови и да се редовно иде на предавања. Треба да буду добро информисани и имају добре контакте са колегама, пошто је то веома важно свуда, па и на Факултету.
Памет у главу , само поставите себи приоритете и држите се тога.
Све што можете да завршите, завршавајте одмах, елаборате, семинарске, цртеже. Уколико се одлучите да желите пројектовање, потражите старије колеге и замолите их да вас укључе у конкурсе, распитујте се и стално истражујте. Ако будете вредни прву годину можете завршити у јуну и лето користити за размене и праксе, као и за „Work and travel” програм.
Што пре се заинтересују за материју, лакше ће им бити касније. Препоручујем ослобађање пре испита (могуће на неким предметима), уз максимално залагање током предиспитних обавеза. Најважније је да не преносе испите из прве и друге, јер их касније чека доста тежи део.
На сваки испит треба изаћи и покушати иако се не осећате најспремнији, никад се не зна да ли ћете добити неко питање које баш знате. За вијање услова немојте остављати тешке опширне предмете.
Да се добро организују и да своје обавезе решавају на време. Слушање чак и оних предавања која нису обавезна, редовно похађање вежби, јер сваки савет професора, или асистента омогућава брже и боље савладавање материје.
Да слушају савете професора и асистената јер у већини случајева управо то је одговор на проблем како и шта спремити да би положили испит и били успешни. Нисам присталица пребацивање испита уопште тако да је мој савет да се мало више намуче у току семестра али зато да од јуна до октобра летују три месеца без бриге.

Шта би препоручио/ла новим бруцошима да никако не раде?

Да од почетка крену озбиљно, јер ће им тако бити лакше. Треба да схвате одговорно обавезе које имају и да се не опуштају, а посебно не пред крај семестра јер је тада потребно највише рада и труда. Све ће им се то касније исплатити.
Да не одлажу обавезе јер кад их стигну биће им само горе. Трудите се да не преносите испите (што није тешко).
Немојте олако да схватите прву годину и да се опустите, јер вас после тога чека напоран рад. Немојте да преносите испите са идејом то ћу следеће године лепо да спремим, јер се то никад не деси.
Не гледајте само на оцене. Искористите тај кратак период на Факултету да научите што више од изванредних стручњака.
Немојте предавати идентичне, сличне радове којима доводите себе у непријатне ситуације
Да дефинитивно не слушају старије студенте.
Никако да не слушају старије студенте и приче студената који имају 30 година а и даље нису дали пола друге, треће и четврте године. Ко је дошао да учи и ради свакако тако неће завршити.

Који је твој општи утисак о Факултету?

Зграда Факултета је доста велика. Опрема је скромна, али постоје пројектори у скоро свим салама и солидне лабораторије које функционишу. Рачунарски центар за студенте је доступан током целе године. ТМП одсек је перспективан што се тиче запошљавања јер пружа највише могућности, али је релативно тежак. Настава је доста квалитетна и скоро сви професори су изузетни стручњаци. Веома цене кад студент покаже труд и залагање и умеју то да награде. Ако неко воли дрво, ентеријер, намештај итд. сазнаће доста на овом одсеку.
Факултет није тежак у смислу учења али има доста тога да се ради. Квалитет наставе бих оценио са 3 на скали од 1 до 5. Што се тиче опремљености фали стручне опреме на Факултету са којом би студенти радили и где би сваком студенту појединачно било објашњено како ствари функционишу. Мишљење о професорима варира као и на свим факултетима, с тим да ови бољи чине већину.
Сматрам да Шумарски факултет пружа широко знање о преради дрвета. То му је у исти мах и мана и предност. Супер је јер добијаш широко знање, па учиш и пројектовање и менаџмент и технологију, што ти пружа широко поље владања, али са друге стране сваки појединац мора пуно да посвети времена за додатно усавршавање на теме које њега занимају, поготово ако жели да се бави пројектовањем. Врло је пријатна атмосфера за рад и постоји велика колегијалност. Професори се углавном залажу за интерес студената и излазе им у сусрет.
Озбиљан Факултет. Прве две године доста лакше у односу на трећу и четврту. Факултет је опремљен а средства за рад су пристојна. Професори су коректни, велики број њих су врхунски струцњаци. Излазе максимално у сусрет студентима и цене залагање.
Иако многи говоре да је ово један од лакших факултета, то није баш тачно. Нећу да вас плашим, али је јако битно да се нађе нека равнотежа учења и слободних активности. Квалитет наставе се из годеине у годину мења на боље. Доста добро опремљен. У досадашњем студирању, професоре које сам сусретала сви су били љубазни увек спремни да помогну, уколико је то могуће. Наравно као и сви ми имамо професоре које више волимо и оне који нам мање одговарају…. Али могу вам рећи да стварно желе да пренесу знање, али исто тако очекују и од нас да и ми учимо и ценимо њихов труд 🙂
Општи утисак ми је дефинитивно позитиван. Професори су заиста пријатни и спремни на сваку сарадњу и излазак у сусрет студентима. Њихова стечена стручност пружа одличан квалитет наставе, али, мана лежи у томе што Факултет није у могућности да опреми лабораторије новијом опремом и технологијом, које би професорима, а свакако и студентима, омогућила лакше студирање и схватање материје. Такође је потребно увести више практичног рада јер се ипак, најбоље учи из праксе. Верујем да се на овом пољу ради и да ће у скорије време млађим генерацијама бити омогућени бољи услови.
Факултет поседује наставно особље које је на завидном нивоу стручности и знања. Средина је јако мала, нема пуно студената на години (око 80) што пружа могућност рада у малим групама и индивидуално истицање појединаца. Комуникација је јако добра, са студентима међусобно и са професорима. Струка као струка је тешка али савладива. Доста се придаје важности самом мишљењу студента и уочавања неких недостатака. На томе се ради па тако се покушава превазићи проблем недостатка опреме и теренске наставе. Мој утисак као особе која је надомак завршетка својих основних студија (скоро у року) је да сам генерално задовољна али да ми је доста снаге, енергије и стрпљења требало поготово на четвртој години.
(преузето са сајта: http://prijemni.infostud.com/Sumarski-fakultet/Beograd/98/iskustva-studenata)