Историјат ловишта

Крајем 1956. године, за потребе науке и практичне наставе, Шумарском факултету Универзитета у Београду додељена је Господарска Јединица „Гоч-Гвоздачка река“ у површини од 3.731 ha. Истим решењем одређено је да се са уступљеним шумама Факултету предају и сви објекти (путеви, зграде, постројења) који служе за унапређење и газдовање шумама. Ради управљања овим шумама Факултет је исте године основао Школско огледно добро Шумарског факултета „Момчило Поповић“ са седиштем у Београду. После две године, ове шуме су приликом израде шумскопривредне основе подељене на две газдинске јединице: Гоч-Гвоздац „А“ – економске шуме; Гоч-Гвоздац „Б“ – мелиоративна јединица.

После четири деценије (1996), у оквиру ових шума установљено је ловиште „Образовни и ловно-узгојни центар Гоч-Гвоздац“, које је дато на газдовање Шумарском факултету у Београду на период од двадесет година. Међутим, ловиштем се није газдовало до 2004. године, када је на иницијативу тадашњег Директора Центра за наставно-научне објекте израђена ловна основа. Одмах по њеном усвајању почело се са спровођењем планираних мера гајења и заштите дивљачи што је утицало да се значајно повећа бројност три гајене врсте – срна, дивља свиња и зец. На иницијативу Катедре Искоришћавања шума током 2009. године изграђено је неколико ловних објеката: хватаљка са претхватаљком за дивље свиње, висока покривена чека и чардак за складиштење кукуруза. Убрзо, 15. јануара 2010. године, у овом ловишту је по први пут уловљен вук – мужјак биомасе 40 kg. Као што се види тек после пет деценија постојања наставне базе „Гоч“ створени су услови за развој ловног газдовања и обављање теренске наставе студената Шумарског факултета у Београду из области ловства са заштитом ловне фауне.