Одбрањени радови

ОДБРАЊЕНЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ НА КАТЕДРИ ЗАШТИТЕ ШУМЕ

2021.

• Вемић Александар: „Утицан микоза на здравствено стање главних лишћарских врста на подручју националног парка „Биоградска Гора““, ментор проф. др Иван Миленковић.

2016.

• Милица П. Златковић: „Botryosphaeriaceae комплекс на различитим дрвенастим врстама у Србији”, ментор проф. др Ненад Кеча.

2015.

• Миленковић Иван: „Диверзитет врста из рода Phytophthora и њихова улога у сушењу лишћарских шума у Србији”, ментор проф. др Ненад Кеча.

2013.

• Лазаревић Јелена: „Ектомикориза четинарског дрвећа у Црног Гори са посебним освртом на микоризу Pinus heldreichii, ментор проф. др Ненад Кеча.
• Радуловић Златан: „Најчешће микозе у псеудомикозе питомог кестена са посебним освртом на врсту Cryphonectria parasitica (Murrill.) Barr”, ментор проф. др Драган Караџић.

2012.

• Марковић Мирослав: „Проучавање паразитских гљива на дивљој трешњи (Prunus avium) са посебним освртом на биологију гљиве Daedaleopsis confragosa (Bolt. Fr.) J. Schrot”, ментор проф. др Драган Караџић.

2011.

• Милановић Слободан: „Развиће губара (L. dispar) (Lepidoptera, Limantriidae) на различитим врстама храстова у Србији”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

2009.

• Станивуковић Зоран : „Биоекологија беле имеле (Viscum album ssp. Abietis) и њена улога у процесу пропадања и сушења јеле (Abies alba Mill.) у западном дјелу Републике Српске”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

2006.

• Рогановић Драган: „Ентомофауна чемпреса (Cupressus sempervirens L.) у медитеранском дијелу Црне Горе (Србија и Црна Горе)”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

2005.

• Кеча Ђ. Ненад: „Биодиверзитет armillaria врста и њихова улога у сушењу и пропадању стабала у четинарским и лишћарским шумама Србије и Црне Горе”, ментор проф. др Драган Караџић.

2001.

• Анђелић Б. Милосав: „Најчешће болести јеле на подручју националних паркова ‘Дурмитор’ и ‘Биоградска гора’”, ментор проф. др Драган Караџић.

2000.

• Главендекић М. Милка: „Земљомерке мразовци у храстовим шумама и њихови најважнији природни непријатељи“, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Милијашевић М. Тања: „Проучавање биоекологије гљива Sphaeropsis sapinea Dyko – Sutton проузроковача пропадања Pinus врста у урбаним срединама и природним резерватима”, ментор проф. др Драган Караџић.

1999.

• Марковић Чедомир: „Биологија храстовог поткорњака у Србији и могућност његовог сузбијања”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

1995.

• Вујановић Г. Владимир: „Проучавање здравственог стања четинарских шума на подручју националног парка Дурмитор са посебним освртом на патогену микофлору”, ментор проф. др Драган Караџић.

1994.

• Мирић Ј. Миленко: „Биоеколошка истраживања најважнијих гљива из рода Stereum, изазивача трулежи храстовог дрвета”, ментор проф. др Михаило Петровић.

1988.

• Аврамовић Гојко: „Компаративна проучавања патогености Dothichiza populea Sacc. et Briard пореклом из разних клонова тополе”, ментор проф. др Прибислав Маринковић.
• Минић Даница: „Паразити губара из рода Apanteles (Numenoptera, Braconidae) са посебним освртом на Apanteles solitarius RTZ и могућност овог паразита у биолошком сузбијању домаћина”, ментор проф. др Константин Васић.

1986.

• Караџић Драган: „Проучавање биологије гљиве Dothistroma pini Hulbary – проузроковача осипања четина црног бора”, ментор проф. др Прибислав Маринковић.
• Михајловић Љубодраг: „Најважније врсте савијача (Lepidoptera, Tortricidae) у храстовим шумама Србије и њихови паразити”, ментор проф. др Константин Васић.

1985.

• Иванов Благој: „Циклус развића, регулационоредукциона улога и односи неких специфичних паразита Rhyacionia buoliana Den i Schiff.”, ментор проф. др Константин Васић.

1982.

• Доневски Лазар: „Упоредна истраживања фауне гусеница које се хране лишћем разних врста храстова у Македонији”, ментор проф. др Константин Васић.

1981.

• Гавриловић Драгиша: „Инсекти паразитоиди из фамилије Diprionidae и њихови међусобни односи”, ментор проф. др Константин Васић.

1980.

• Ђоровић Ђорђије: „Карактеристике и структура биоценотског комплекса дефолијатора из реда Lepidoptera у храстовим шумама Косова”, ментор проф. др Константин Васић.

1978.

• Поповић Јелица: „Испитивање утицаја продуката метаболизма гљиве Fomes annosus (Fr.) Karst. на жива ткива Pinus silvestris L. i Picea excelsa L. са посебним освртом на синтезу поманозина”, ментор проф. др Прибислав Маринковић.

1973.

• Кервина Љерка: „Термити Словеначког Приморја и хемијска заштита дрвета од њих”, ментор проф. др Константин Васић.

1970.

• Веселиновић Нада: „Антагонизам актиномицета према неким фитопатогеним гљивама у ризосфери шумског биља и могућност његовог повећања”, ментор проф. др Михајло Крстић.
• Маровић Радован: „Јајни паразит борових зоља Achrysocharis ruforum Krausse, морфологија, циклус развића и екологија, са освртом на могућност практичне примене”, ментор проф. др Константин Васић.
• Шмит Слободан: „Проучавање биоекологије Schizophyllum sottipe Fr. као проузроковача прозуклости буковог дрвета”, ментор проф. др Прибислав Маринковић.

1968.

• Пено Милка: „Биолошки метод борбе против полегања поника Pinus nigra Arn.”, ментор проф. др Михајло Крстић.

1965.

• Живојиновић Драгутин: Риђа борова зоља (Neodiprion sertifer Geoir.) у Србији – циклус развића, популациона динамика и економски значај”, ментор проф. др Светислав Живојиновић.
• Петровић Ненад: „Утицај температура ниских пожара на жива стабла у чистим буковим састојинама Србије”, ментор проф. др Светислав Живојиновић.
• Томић Драгић: „Екологија мраморастог гундеља (Polyphylla fullo L.) на Делиблатској пешчари”, ментор проф. др Светислав Живојиновић.
• Ушћуплић Мидхат: „Проучавање појаве сушења избојака бијелог јасена са посебним освртом на морфологију, биологију и могућност сузбијања паразита”, ментор проф. др Михајло Крстић.
• Чолић Душан: „Пожар као еколошки фактор у сукцесији заједница Панчићеве оморике и редуковању њеног ареала”, ментор проф. др Светислав Живојиновић.

1963.

• Васић Миломир: „Тополин сурлаш (Lepyrus palustris Scop.) као штеточина меких лишћара, екологија и средства заштите”, ментор проф. др Светислав Живојиновић.

1961.

• Маринковић Прибислав: „Нова проучавања биологије патогене гљивице Dothichiza populea Sacc. Et Briard. са посебним освртом на могућност њеног сузбијања”, ментор проф. др Михајло Крстић.

1955.

• Васић Константин: „Совице Србије, са екологијом штетних врста у шумарству и пољопривреди”, ментор проф. др Светислав Живојиновић.

1940.

• Живојиновић Светислав: „Ентомолошка монографија Универзитетске домене Мајданпек”, ментор проф. др Михаило Градојевић.

ОДБРАЊЕНЕ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ НА КАТЕДРИ ЗАШТИТЕ ШУМА

2019.

• Ловрић Јовица: „Утицај најзначајнијих абиотичких и биотичких фактора на сушење стабала горског јавора (Acer pseudoplatanus L.) у парк шумама којим газдује ЈКП Зеленило Београд“, ментор проф. др Слободан Милановић.

2014.

• Лакетић П. Млађен: „Типови шума Ђердапа са посебним освртом на здравствено стање шума”, ментор проф. др Драган Караџић.

2008.

• Стијеповић Слободан: „Штете од пуха (Glis glis L.) у четинарским шумама Дурмитора”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

2006.

• Дрекић Милан: „Проучавање штетних инсеката жира храста лужњака у семенској плантажи у Бановом Броду”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Марковић Александар: „Проучавање порозности гљива у културама белог бора (Pinus sylvestris L.) и црног бора (Pinus nigra ARN) на подручју Власине”, ментор проф. др Драган Караџић.
• Марковић Мирослав: „Миколошки комплекс на Salix врстама на подручју Средњег Подунавља”, ментор проф. др Драган Караџић.
• Милановић Слободан: „Утицај врста Quercus ceris L., Q.Petraеa (Matt.) liebl и Q. Robur L. на развиће губара (Limantria dispar L.)”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

2005.

• Станивуковић Б. Зоран: „Сукцесија и интеракција неких штетних агенаса на унешеним врстама дрвећа у састојинама китњака и букве у Републици Српској”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

2004.

• Радуловић Б. Златан: „Неке биоеколошке карактеристике гљиве Pleurotus ostreatus Kummer и њена улога у газдовању шумама”, ментор проф. др Драган Караџић.

2003.

• Милошевић Т. Ивана: „Стрижибубе храстових шума Србије”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

2001.

• Дубак В. Дарко: „Проучавање неких биоеколошких карактеристика гљиве Cryphonectria parasitica (Murr.) Barr. у Црној Гори”, ментор проф. др Драган Караџић.
• Кеча Ђ.Ненад: „Проучавање најзначајнијих гљивичних болести топола и могућност сузбијања”, ментор проф. др Драган Караџић.
• Лазаревић С. Јелена: „Биоекологија фитопатогене гљиве Herpotrichia juniperi (Duby) Petrak”, ментор проф. др Драган Караџић.

1999.

• Грбић Б. Јовица: „Штетни инсекти жира храста китњака на подручју Мајданпечке домене и могућност њиховог сузбијања”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Грујић-Шарчевић Д. Драгана: „Минери листа из подфамилије Lithocolletinae на дрвећу у Врњачкој Бањи”, ментор проф. др Драгић Томић.
• Маравић Р.Мирослава: „Испитивање утицаја Laetiporus sulphureus Murrill на деструкцију дрвета Quercus petraea agg.”, ментор проф. др Драган Караџић.
• Рогановић Д. Драган: „Сипци смрче и њихови паразитоиди на планини Проклетије”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

1998.

• Голубовић-Ћургуз В. Весна: „Утицај паразитске микофлоре на сушење храста китњака”, ментор проф. др Драган Караџић.

1997.

• Анђелић Б.Милосав: „Проучавање паразитних гљива планинског бора на подручју националних паркова Дурмитор и Ловћен”, ментор проф. др Драган Караџић.

1995.

• Марковић М. Чедомир: „Проучавање биологије храстовог поткорњака и његове улоге у процесу сушења храстових шума”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Миленковић Ђ. Милан: „Проучавање неких могућности сузбијања беле имеле (Viscum album L., Fam.Loranthaceae)”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

1994.

• Раденковић М. Жарко: „Истраживање горивог материјала и услова за настанак пожара у шуми”, ментор проф. др Миломир Васић.

1991.

• Вујановић Г. Владимир: „Истраживање неких биотичких и абиотичких фактора као могућих проузроковача сушења шума у Црној Гори”, ментор проф. др Драган Караџић.

1988.

• Главендекић М. Милка: „Биолошка и еколошка проучавања дефолијатора храста из групе мразоваца (Lepidoptera, Geometridae) у шумама околине Београда”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

1987.

• Милијашевић М. Тања: „Проучавање биологије гљиве Cytospora friesii Sacc на четинама Abies concolor”, ментор проф. др Драган Караџић.

1983.

• Мирић Ј. Миленко: „Испитивање могућности заштите дрвета јеле и смрче од утицаја влаге и напада гљиве неким хемијским средствима класичне заштите и средствима површинске обраде дрвета”, ментор проф. др Михајло Петровић.

1985.

• Абразовић М. Џевад: „Испитивање могућности примене синтетичког сексуалног феномена за контролу популационе густине и за сузбијање боровог савијача ‒ Rhyacionia buoliana Den.et Schiff”, ментор проф. др Драгутин Живојиновић.

1982.

• Бенко К. Риана: „Проучавање неких особина Ceratocystis coerulescens (Munch) Барских као изазивача обојавања четинарског дрвета”, ментор проф. др Михајло Петровић.
• Максимовић М. Србислав: „Сузбијање корова хербицидима у културама црног бора на Гочу”, ментор проф. др Драгутин Живојиновић.

1981.

• Томовић М. Зоран: „Проучавање поступака раног откривања осетљивости топола на рак коре Dotichiza populea (Sacc. et Biard)”, ментор проф. др Прибислав Маринковић.

1977.

• Доневски С. Лазар: „Дефолијатори храста из реда Lepidoptera у субмедитеранском подручју Македоније”, ментор проф. др Константин Васић.
• Караџић М. Драган: „Проучавање узрока појаве ‘црвеног срца’ у буковим стаблима”, ментор проф. др Прибислав Маринковић.
• Михајловић С. Љубодраг: „Фауна дефолијатора храста из фамилије Tortricidae (Lepidoptera) у Србији”, ментор проф. др Константин Васић.

1976.

• Ковачевић Т. Наташа: „Истраживање последица пожара у шумама Делиблатског песка”, ментор проф. др Драгутин Живојиновић.
• Минић Д. Даница: „Еколошка истраживања паразита губара Apanteles porthetriae Muesb Hymenoptera, Braconidae и могућност њиховог лабораторијског гајења за употребу у биолошкој борби”, ментор проф. др Константин Васић.

1974.

• Видовић Д. Ненад: „Токсичност препарата на бази натријум силикофлуорида према гљивама деструкторима дрвета и њихова ефикасност у заштити јамске грађе”, ментор проф. др Михајло Петровић.
• Ђоровић Г. Ђорђије: „Дефолијатори храста из реда Lepidoptera на Косову”, ментор проф. др Константин Васић.
• Јаребица С. Мубера: „Дефолијатори храста из реда Lepidoptera у Херцеговини”, ментор проф. др Константин Васић.

1972.

• Иванов Н. Благој: „Паразити Rhyacionia buoliana Schiff. у Македонији и њихова акција у периоду 1969‒1971. године”, ментор проф. др Константин Васић.
• Папазов Л. Васил: „Појава гљиве Cytospora chrysosperma (Pers) Frs. нa Populus thevestina Dode у СР Македонији”, ментор проф. др Михајло Крстић.
• Поповић П. Јелица: „Одређивање фузаријске киселине код Fusarium oxysporum var. orthoceras, F. pini i испитивање фитотоксичности према ембрионима Pinus nigra Arn.”, ментор проф. др Михајло Крстић.
• Прљинчевић Б. Милош: „Bulgaria polymorpha Wett. као проузроковач трулежи буковог и храстовог дрвета, морфологија и физиологија гљиве”, ментор проф. др Михајло Крстић.

1971.

• Стојковић Б. Соња: „Прилог познавању биологије гљиве Phoma pseudacaciae Sacc.”, ментор проф. др Михајло Крстић.

1967.

• Грујић Г. Драгослав: „Прилог познавању оса дрвенарица на четинарским врстама дрвећа Србије”, ментор проф. др Константин Васић.
• Дамјановић С. Сретен: „Прилог познавању паразита Rhyaciomia buoliana Schiff и њихове акције у околини Крагујевца”, ментор проф. др Константин Васић.

1965.

• Аврамовић Љ. Гојко: „Rhabdophaga terminalis H.Low ‒ систематско место, морфологија, циклус развића са екологијом и економски значај”, ментор проф. др Константин Васић.
• Маровић М. Радован: „Прилог познавању биологије и екологије јајног паразита борових зоља (Diprion pini, Neodiprion sertifer Geoffr. и Neochrysocharis ruforum Krausse)”, ментор проф. др Константин Васић.
• Пено И. Милка: „Морфолошка, биохемијска и антибиотичка својства актиномицета соја 1-543 и А-90, примена у биолошкој борби против полегања боровог поника”, ментор проф. др Михајло Крстић.
• Хаџи‑Ристовски С. Љупка: „Мала тополина совица Nycteola asiatica ‒ морфологија, биологија и економски значај”, ментор проф. др Константин Васић.
• Шмит Ч. Слободан: „Нова проучавања биологије и екологије епиксилне гљиве Schizophylum commune fr.”, ментор проф. др Прибислав Маринковић.

ОДБРАЊЕНИ МАСТЕР РАДОВИ НА КАТЕДРИ ЗАШТИТЕ ШУМА

2021.

• Величковић Марија: „Утицај етарских уља четинара на гусенице губара (Lymantria dispar L.) (Lepidoptera: Erebidae)“, ментор проф. др Слободан Милановић.

2020.

• Јакшић Сузана: „Утицај повишене концентрације CO2 и инфекцје патогеном корена на раст и развиће гусенива губара, ментор проф. др Слободан Милановић.
• Јовановић Душан: „Осетљивост различитих популација белог јасена са подручја Јастрепца на Hymenoscyphus fraxineus“, ментор проф. др Иван Миленковић.

2019.

• Цветковић Миљан „Градација губара (Lymantria dispar L.) на подручју ШГ „Шума“ Лесковац у периоду од 2000. до 2015. године“, ментор проф. др Чедомир Марковић.
• Ковачевић Иван: „Утицај природних и антропогених фактора на појаву шумских пожара на подручју ШГ “Ужице“, ментор проф. др Слободан Милановић.
• Мијић Иванка: „Улога гљива у процесу пропадања букве на простору ШГ “Милићи““, ментор проф. др. Ненад Кеча.
• Поповић Марија: „Зависност исхране и раста гусеница губара од концентрације CO2 i изложености садница цера биотичком стесу“, ментор проф. др. Слободан Милановић.
• Томић Никола „Истраживање фауне бубамара (Coleoptera, Coccinelidae) на подручју Београда“, ментор проф. др Чедомир Марковић.

2018.

• Алексић Миле: „Сушење храста китњака на подручју планине Маљен“, ментор проф. др Ненад Кеча.
• Дубовац Ђорђе: „Утицај вегетације, трена и инфраструктуре на појаву и величину шумских пожара“, ментор проф. др Слободан Милановић.
• Кашић Немања: „Исхрана губара лишћем цера након инокулације патогеном корена у условима повишене концентрације CO2“, ментор проф. др Слободан Милановић.
• Поповић Немања „Градација губара (Lymantria dispar L.) на подручју ШГ Крагујевац у периоду од 2003. до 2016. године“, ментор проф. др Чедомир Марковић.

2016.

• Боснић Милена: „Најзначајније штеточине у расадницима ‘Центра за сјеменско расадничку производњу’ – јавног предузећа шумарства ‘Шуме Републике Српске’ А.Д. Соколац”, ментор проф. др Чедомир Марковић.
• Вемић М. Александар: „Најважније паразитске и сапрофитске гљиве на букви (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czeczkott.) у Буковичкој Гори (Шавник)”, ментор проф. др Драган Караџић.
• Јоловић Јелена: „Анализа градације губара после Другог свјетског рата у Србији”, ментор проф. др Слободан Милановић.
• Тотић Дејана: „Болести у четинарским културама на простору Суботичко-Хоргошке пешчаре”, ментор проф. др Ненад Кеча.
• Трајковски Борислав: „Најчешће паразитске и сапрофитске гљиве у културама белог и црног бора на подручју делиблатске пешчаре”, ментор проф. др Драган Караџић.

2015.

• Стојановић, Борис: „Употреба пестицида у ЈП ‘Војводинашуме’, ментор проф. др Ненад Кеча.
• Тодорчевић, Иван: „Сушење шуам на територији Јужнобачког шумског подручја”, ментор проф. др Ненад Кеча.

2014.

• Добросављевић Јован: „Сузбијање шумских буба листара (Coleoptera, Chrysomelidae) препаратом ‘Novodor’”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Ђорђевић Александар: „Истраживање могућности сузбијања губара препаратима на бази пиретроида”, ментор проф. др Чедомир Марковић.
• Косовац Стефан: „Здравствено стање популације губара ‒ Lymantria dispar L. (Lepidoptera, Lymantridae) на основу анализе јајних легала у ШУ Богутовац”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Маричић Дејан: „Здравствено стање популације губара ‒ Lymantria dispar L. (Lepidoptera, Lymantridae) на основу анализе јајних легала у Националном парку ‘Фрушка гора’”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Милосављевић Марија: „Штетна ентомофауна Великог ратног острва”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Станковић, Милена: „Болести и штеточине буквих шума на подручју ШГ ‘Бирач’, Власеница”, ментор проф. др Ненад Кеча.
• Цветковић Предраг: „Могућност коришћења препарата на бази неоникотиноида за сузбијање губара (Lymantria dispar L.)”, ментор проф. др Чедомир Марковић.

2013.

• Пејановић Вукашин: „Анализа улова сипаца и пратеће фауне помоћу различитих типова клопки са агрегационим феромонима на подручју Хан Пијеска, Република Српска”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.
• Тодић Цвико: „Штетни инсекти шишарица и семена смрче на подручју ШГ ‘Височник’. Хан-Пијесак”, ментор проф. др Љубодраг Михајловић.

2011.

• Бекан Стеван: „Здравствено стање платана (Platanus acerifolia Willd.) на подручју општине Требиње и приједлог мјера заштите”, ментор проф. др Драган Караџић.