Катедра заштите шума

ИСТОРИЈАТ КАТЕДРЕ

Формирањем Шумарског факултета 1920. године (у почетку Одсек у оквиру Пољопривредног факултета) практично је почео и рад на проблемима заштите шума. Међутим, тек после 5. фебруара 1949. године, када је Влада НР Србије донела уредбу о оснивању посебног Шумарског факултета у Београду, формирала се и данашња Катедра за заштиту шума. У току развоја Катедра је неколико пута мењала име. Прво се звала Катедра за заштиту шума, па Катедра заштите шума и дрвета (са 2 завода: Завод за ентомологију и заштиту шума и Завод за фитопатологију и заштиту дрвета), па Катедра за заштиту шума, дрвета и украсних биљака и на крају садашњи назив Катедра заштите шума. Први шеф Катедре за заштиту шума је био академик Др Светислав Живојиновић, чији је допринос за развој Катедре немерљив. Пре Другог светског рата заштита шума није била организована на задовољавајући начин. Увиђајући овај недостатак, одмах по завршетку Другог светског рата кренуло се за озбиљнијим решавањем проблема везаних за заштиту шума. Тадашњи наставници на Катедри заштите шума (Академик проф. др С. Живојиновић, проф. др Михаило Крстић, проф. др Константин Васић, уз помоћ академика проф. др Младена Јосифовића [проф. Пољопривредног факултета]) већ су у старту схватили да је за успешну службу заштите шума, као и за све остале шумарске послове, потребно одшколовати сталан и специјализован стручни кадар. Такође, на научној проблематици из заштите шума се почело много озбиљније радити. Под директним руководством професора Катедре заштите шума почеле су велике акције на подручју Србије са циљем сузбијања губара, поткорањака, рака кестена, холандске болести бреста, болести и штеточина у расадницима и четинарским културама, заштита од пожара и сл. Да би се ови послови могли обавити неопходно је било праксу опремити и одговарајућом литературом. На овом месту треба посебно подвући и делатност на уџбеницима из заштите шума. Године 1948. изашао је из штампе први уџбеник: Шумарска ентомологија (аутор проф. др Светислав Живојиновић); 1951 уџбеник: Шумска фитопатологија (аутор проф. др Младен Јосифовић); 1957. уџбеник Заштита шума (аутор проф. др Светислав Живојиновић). Објављивање ових првих уџбеника представља значајан успех заштите шума у Србији. У вези са научном делатношћу на Катедри, треба подвући да се у почетку она кретала из области шумарске ентомологије и шумске фитопатологије, док су проблеми из опште заштите шума доста слабо научно обрађивани. Овај тренд се ипак последњих година мења доласком нових кадрова на Катедри. Научни рад на Катедри заштите шума може се сагледати и из чињеница да је од њеног оснивања до сада на њој одбрањено 38 докторских теза, 49 магистарских и 17 мастер радова.
Немерљив допринос у развоју Катедре заштите шума дали су покојни професори:

• Академик проф. др Светислав Живојиновић (1907‒1966),
• проф. др Константин Васић (1915‒1990),
• проф. др Михаило Крстић (1913‒1972),
• проф. др Прибислав Маринковић(1925‒2007),
• проф. др Ненад Петровић (1921‒1973),
• проф. др Михаило Петровић (1928‒1998),
• проф. др Миломир Васић (1929‒2007),
• проф. др Драгутин Живојиновић (1930‒1990),
• проф. др Тања Милијашевић (1954‒2010).