+

Одбрањени радови

ОДБРАЊЕНЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

2020

  • Игић Душан: Анатомско-физиолошки показатељи ожиљеница различитих генотипова беле тополе (Populus alba L.), Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Драгица Вилотић

2018

  • Бранислав Цвјетковић: Генетичко-физиолошка варијабилност смрче (Picea abies Karst.) у тестовима потомства у Босни и Херцеговини, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић

2017

  • Јована Деветаковић: Генетички потенцијал веза (Ulmus laevis Pall.) за производњу наменског садног материјала, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментори др Владан Иветић, ванр. проф. и др Драгица Станковић, научни саветник

2016

  • Нонић Марина: „Унапређење масовне производње лисно-декоративних култивара букве калемљењем”, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.
  • Јокановић Душан: „Анатомске особине стабала Taxodium distichum (L.) Rich. на алувијалним стаништима у Србији”, ментор проф. др Драгица Вилотић.
  • Митровић Сузана: „Упоредна анализа фенотипске стабилности садница врста рода Paulownia. Siebold & Zuccarini на различитим стаништима”, ментор проф. др Драгица Вилотић.
  • Ребић Милан: „Утицај густинe садње и еколошких услова на квалитативну структуру садница селекционисаних клонова црних топола (секција Аigeiros Duby)”, ментор проф. др Драгица Вилотић.
  • Чуле Невена: „Фиторемедијација загађених вода биљком Canna indica L. и одабраним декоративним макрофитама”, ментор проф. др Драгица Вилотић.
  • Тодоровић Небојша: „Утицај чеповања и прихрањивања на развој плантажа тополе и врбе за производњу биомасе на депосолима ПД РБ ‘Колубара’ Д.О.О. ‒ Лазаревац”, ментор проф. др Драгица Вилотић.

2015

  • Ћирковић-Митровић Татјана: Утицај различитих препарата исхране на морфоанатомске карактеристике садница шумских воћкарица”, ментор проф. др Драгица Вилотић.
  • Чортан Дијaна: „Конзервација и усмерено коришћење генофонда црне тополе на подручју Војводине”, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.
  • Максимовић Зоран: „Конзервација и усмерено коришћење генофонда црне тополе на подручју Великог ратног острва”, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.

2014

  • Поповић Владан: „Процена генетског потенцијала таксодијума (Taxodium distichum L. Rich) у семенској састојини код Бачке Паланке”, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.
  • Шкорић Мирко: „Утицај технологије производње и провенијенције на квалитет и успех пошумљавања садницама црног бора (Pinus nigra Arnold)”, ментор др Владан Иветић, ванредни професор.

2013

  • Стојнић Срђан: „Варијабилност анатомских, физиолошких и морфолошких карактеристика различитих провенијенција букве у Србији”, ментори проф. др Драгица Вилотић и проф. др Мирјана Шијачић-Николић.

2012

  • Лучић Александар: „Подизање шума белог бора (Pinus sylvestris L.) у Србији на еколошко-генетичким основама”, ментор проф. др Василије Исајев.

2010

  • Иветић Владан: „Издвајање региона провенијенција букве у Србији применом просторне анализе генетичког диверзитета”, ментор проф. др Василије Исајев.

2009

  • Лавадиновић Вера: „Генетске и еколошке компоненте варијабилности дуглазије (Pseudotsuga menziesii /Mirb./Franko у провенијеничним тестовима на подручју Србије”, ментор проф. др Василије Исајев.

2006

  • Веселиновић М. Милорад: „Морфолошке, анатомске и цитолошке промене изазване аерозагађењем у врсте Pseudotsuga menziesii /Mirb./Franko у културама на депосолу колубарског угљеног басена”, ментор проф. др Драгица Вилотић.

2003

  • Матаруга Д. Милан: „Генетичко селекционе основе унапређења производње садница црног бора (Pinus nigra Arn.) различитих провенијенција”, ментор проф. др Василије Исајев.

2001

  • Шијачић-Николић Мирјана: „Анализа генетског потенцијала генеративне семенске плантаже оморике (Picea omorika /Panč./Purkyne) применом контролисане хибридизације линија полусродника”, ментор проф. др Василије Исајев.

1996

  • Саша Орловић: „Проучавање варијабилитета својстава црних топола значајних за унапређење селекције на бујност”, ментор проф. др Василије Исајев.

1993

  • Грбић Михаило: „Унапређење расадничке производње неких брестова (Ulmus L.) аутовегетативним начинима размножавања”, ментор проф. др Слободан Стилиновић.
  • Влаинић Александар: „Утврђивање отпорности садница црног бора на водни стрес”, ментор проф. др Александар Туцовић.

1992

  • Тошић О. Михаило: „Генетички варијабилитет белог бора (Pinus sylvestris L.) у западној Србији, као основа за утврђивање критеријума за нове селекције”, ментор проф. др Александар Туцовић.
  • Вилотић Драгица: „Анатомска грађа стабала виргилијанског храста ( Quercus virgiliana Teh/Ten) на различитим стаништима Делиблатске пешчаре”, ментор Милован Гајић.
  • Ђукић Матилда: „Истраживање екофизиолошких својстава потомства полусродника хибридног платана“, ментор проф. др Александар Туцовић.

1991

  • Рончевић Саво: „Утицај типа садног материјала, времена и начина садње на успех оснивања и развој засада америчке црне тополе (Populus deltoides Batr.)”, ментор проф. др Слободан Стилиновић.
  • Нинић-Тодоровић Јелена: „Истраживање утицајних чинилаца и утврђивање оптималних технолошких метода за производњу висококвалитетних садница мечје леске (Corylus colurna L.)”, ментор проф. др Слободан Стилиновић.
  •  

1987

  • Василија В. Исајев: „Оплемењивање оморике (Picea omorika /Panč./Purkyne) на генетичко-селекционим основама”, ментор проф. др Александар Туцовић.

1978

  • Врцељ-Китић Даринка: „Проучавање култура дуглазије Pseudotsuga menziesii (Mirb.) Franco у различитим станишним условима СР Србије”, ментор проф. др Радован Ивков.

1975

  • Ћурић Радослав: „Подизање шумских култура борова из групе Halepensis на подручју субмедитерана и Херцеговине те њихова шумско‑узгојна и економска важност”, ментор проф. др Радован Ивков.

1974

  • Расоул Хамза Расоул: „Проучавање утицаја IAA, IBA i gama зрачења на развој резница неких украсних биљака”, ментор проф. др Слободан Стилиновић.

1972

  • Акинани Адил Ибрахим: „Утицај еколошких фактора дунавског алувија на развој садница Populus x Euramericana (Dode, Guinier) cl. I-214”, ментор проф. др Радован Ивков.
  • Јовановић Милутин: „Оплемењивање букве Fagus moesiaca (Domin, Maly)”, ментор проф. др Бранислав Јовановић и проф. др Александар Туцовић.

 

ОДБРАЊЕНЕ МАГИСТРАСКЕ ТЕЗЕ

2013/14

  • Даворија Н. Зоран: „Утицај супстрата на квалитет двогодишњих садница црног граба (Ostrya carpinifolia Scop.) различитих линија полусродника” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

2010/11

  • Петровић Д. Данијела: „Унутар и међулинијска варијабилност својстава дрвета црног бора (Pinus nigra Arn.) у сјеменској плантажи” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).
  • Стојичић Н. Драган: „Ефекти примјене различитих ђубрива на раст и развој једно: и двогодишњих садница смрче (Picea abies L. Karst)” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).
  • Милијевић Н. Илија: „Утициј различитих метода сузбијања коровске вегетације на раст и развој садница смрче (Picea abies L. Karst) у БиХ” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).
  • Тодоровић Небојша: “Possibility to establish wood plantations of short patrolling in the areas degraded by open cast coal exploitation” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

2008/09

  • Даничић Б. Вања: „Међуклонски варијабилитет у сјеменској плантажи бијелог бора (Pinus sylvestris L) на локалитету ‘Станов Добој’” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

2007/08

  • Миловановић М. Јелена: „Проучавање унутарврсног варијетета оморике (Picea omorika /Panč./Purkyne) применом генетичких маркера” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).
  • Лучић Ж. Александар: „Примена маркера као основа за издвајање региона провенијенција црног бора (Pinus nigra Arn.) у Србији” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

2006/07

  • Глуваковић З. Марина: „Утицај станишних карактеристика на варијабилност квантитативних својстава линија полусродника црног бора (Pinus nigra Arn.) у семенској плантажи на Јеловој гори” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

2004/05

  • Кнежевић М. Радмила: „Утврђивање механизма фенотипске стабилности наменских садница шумског дрвећа” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

2003/04

  • Балотић М. Перо: „Утицај плодности земљишта у расадницима на квалитет садница смрче (Picea abies L. Karst), белог бора (Pinus sylvestris L.) и дуглазије (Pseudotsuga menziesii Mirb.)” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).
  • Иветић К. Владан: „Утицај станишта и провенијенција на развој јувенилних култура смрче (Picea abies L. Karst) на Голији” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

2001/02

  • Радошевић М. Гордана: „Варијабилност анатомских својстава лигнума црних топола значајних за производњу влакана“ (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

1998/99

  • Грбовић Ж. Бранислава: „Проучавање морфолошко‑физиолошке варијабилности полена тест стабала оморике (Picea omorika /Panč./Purkyne) из семенске културе на Белој земљи” (Генетика са оплемењивањем биљака).

1997/98

  • Матаруга Д. Милан: „Међузависност особина и развоја садница црног бора (Pinus nigra Arn.) у семенској плантажи на Јеловој гори” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

1995/96

  • Лавадиновић С. Вера: „Променљивости за провенијенције дуглазије (Pseudotsuga taxifolia Britt.) у тест културама у Србији у циљу унапређења и интродукције ове врсте” (Генетика са оплемењивањем биљака).

1994/95

  • Шијачић-Николић Т. Мирјана: „Процена генетског потенцијала осам провенијенција смрче (Picea abies L. Karst) из тест културе код Ивањице” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

1993/94

  • Ракоњац Б. Љубинко: „Утицај технолошких поступака пошумљавања на пријем и развој шумских култура црног и белог бора на Пештерској висоравни” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

1992/93

  • Орловић С. Саша: „Проучавање морфологије и варијабилности стома топола” (Семенарство, расадничарство и пошумљавање).

1991/92

  • Витас И. Ивана: „Варијабилност half:sib фамилија из огледних популација као основа за селекцију гигантске тује (Thuja plicata D.Don)” (Генетика са оплемењивањем биљака).

1989/90

  • Колевска Дина Дана: „Анализа развоја културе црног бора (Pinus nigra Arn.) подигнутих садницама различитих система производње са посебним освртом на стање и развој кореновог система” (Шумске културе и плантаже).
  • Миленковић Б. Драган: „Ефекти примене хербицида на бази тезбацила и пендиметалин‑прометина у производњи једногодишњих тополових садница” (Шумске културе и плантаже).
  • Веселиновић М. Милорад: „Изналажење оптималног времена брања, сакупљања, припреме и сетве семена беле липе (Tilia tomentosa Moench) у расадницима” (Производња садног материјала).
  • Јанковић Д. Љубиша: „Изналажење најцелисходнијих метода обликовања кореновог система двогодишњих китњака (Quercus petraea Matt.&Liebl.)” (Производња садног материјала).

1988/89

  • Милојевић М. Биљана: „Варијабилност, адаптибилност и могућност селекције хималајског бора (Pinus wallichiana A.B.Јаcks)” (Генетика са оплемењивањем биљака).
  • Бојовић Р. Срђан: „Варијабилност својстава стабала огледних култура и half-sib фамилија као основа за оплемењивање горског јавора (Acer pseudoplatanus L.)” (Генетика са оплемењивањем биљака).

1987/88

  • Влаинић С. Александар: „Истраживање оптималних метода орезивања корена садница црног бора (Pinus nigra Arn.) у сејалишту” (Шумске културе и плантаже).
  • Трипић М. Рајко: „Варијабилност, својства и резултати масовне и индивидуалне селекције гочког јавора (Acer pseudoplatanus L.) на подручју североисточне Босне” (Генетика са оплемењивањем биљака).

1986/87

  • Лукић-Вилотић М. Драгица: „Анатомска грађа стабла и корена јеле са Гоча (Abies alba Mill.) од клице до почетка секундарног дебљања” (Анатомија дрвета).

1984/85

  • Рончевић М. Саво: „Упоредна истраживања утицаја нормалне и дубоке садње на успех подизања засада различитих клонова топола” (Шумске културе и плантаже).

1983/84

  • Ђукић Ш. Матилда: „Физиолошки аспекти дејства неких биљних регултора на раст, морфогенезу и органогенезу клијаваца брезе (Betula pendula Roth.)” (Физиологија са исхраном биљака).

1982/83

  • Варга-Футовић Ј. Валерија: „Истраживање полиембрионије код сребрнолисног јавора (Acer saccharinum L.) и карактеристике једногодишњих близанаца одгајених у расаднику” (Производња садног материјала).

1981/82

  • Грбић С. Михаило: „Истраживање популације сибирског бреста (Ulmus pumila L.) на Новом Београду са аспекта њихове вредности као семенског материјала” (Производња садног материјала).
  • Бајић В. Војислав: „Технолошка проблематика и могућност примене механизације у селективним проредама плантажа четинара” (Шумске културе и плантаже).

1980/81

  • Вучетић С. Милан: „Проучавање најважнијих параметара за коришћење постојећих сјеменских база и оснивање нових сјеменских плантажа смрче у Босни и Херцеговини” (Генетика са оплемењивањем биљака).

1978/79

  • Микић М. Тодор: „Проучавање модификационе и генетичке променљивости морфолошко‑физиолошких карактеристика полена клонског белог бора (Pinus sylvestris L.) из семенске плантаже у Раковици” (Оплемењивање биљака).

1977/78

  • Исајев В. Василије: „Проучавање унутарврсне променљивости веза (Ulmus laevis Pallas) и њен значај за оплемењивање ове врсте” (Генетика са оплемењивањем биљака).

1976/77

  • Трбовић Д. Дане: „Уношење четинара у букове шуме Паштрика” (Шумске културе и плантаже).

1973/74

  • Вулетић М. Драган: „Проучавање морфолошко‑физиолошким карактеристика домаћих врста храстова (Quercus ssp.) и могућност његове клијавости” (Генетика са оплемењивањем биљака).

1972/73

  • Марковић Т. Јован: „ Могућност производње дрвета малих димензија Populus x euroamericana (Dode)Guinier cl.:I:214” (Шумске културе и плантаже).

1970/71

  • Адил Ибрахим Ал‑Кинани: „Развој садница Populus x euroamericana (Dode)Guinier cl.:I:214 у расаднику у условима дунавског алувија” (Шумске културе и плантаже).
  • Хафић Ј. Вероника: „Постанак трака флоема беле липе (Tilia argentea Desf.), њихов облик и број” (Анатомија дрвета).

1969/70

  • Николић Б. Ђорђе: „ Испитивање радиосензитивности и индуковање мутација код неких врста дрвећа и жбуња” (Шумске културе и плантаже).
  • Стаменковић Р. Миле: „Селекција и биолошка својства молике на Пештеру (Pinus peuce Gris.)” (Оплемењивање шумског дрвећа).
  • Китић-Врцељ Даринка: „Културе дуглазије Pseudotsuga menziesii (Mirb.) Franco на неким стаништима храстова северне Шумадије” (Шумске културе и плантаже).

1968/69

  • Ђакић С. Миле: „Масовна акција на пошумљавању” (Шумске културе и плантаже).
  • Тошић О. Михаило: „Проучавање развоја културе црног и белог бора у условима сјеничке котлине” (Шумске културе и плантаже).

1966/67

  • Велашевић В. Велизар: „Прилог проучавању оптималних конструкција у шумским снегобраним појасевима” (Шумске културе и плантаже).

1965/66

  • Јовановић Ј. Милутин: „Прилог познавању вегетативног размножавања букве Fagus moesiaca (Domin, Mally) Czeczott” (Оплемењивање биљака).
  • Јовић Ђ. Драгољуб: „Селекција и оплемењивање беле врбе (Salix alba L.) са продужавањем њених биоеколошких својстава” (Оплемењивање биљака).

ОДБРАЊЕНИ МАСТЕР РАДОВИ

2021

  • Ђорђе Живковић: Утицај екстремно високе температуре и осунчавања на саднице црног бора, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Владан Иветић
  • Милутин Ђилас: Утицај технологије производње једногодишњих садница медунца (Quercus pubescens Willd.) на преживљавање и раст у првој години након садње, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Јована Деветаковић, доцент
  • Лидија Јовић: Утицај различитих типова контејнера на раст садница букве (Fagus sylvatica L.) и храста лужњака (Quercus robur L.), Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Драгица Вилотић
  • Иван Десимировић: Анализа лековите флоре на подручју ШГ „Сремска Митровица“, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Душан Јокановић, доцент
  • Милан Батинић: Лековите биљне врсте на подручју Специјалног резервата природе „Обедска бара“, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Душан Јокановић, доцент

2020

  • Нaтaлиjа Рaдулoвић: Вaриjaбилнoст мaтeринских стaбaлa и линиja пoлусрoдникa мeдунцa (Quercus pubescens Willd.) сa пoдручja Кoшутњaкa, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић
  • Предраг Инђић: Лековите биљне врсте на подручју СП Кошутњак, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Душан Јокановић, доцент

2019

  • Даница Драгојловић: Утицај провенијенција црног бора на отпорност на мраз, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Владан Иветић, ванр. проф.
  • Ана Томићевић: Преживљавање и раст садница пољског јасена (Fraxinus angustifolia Vahl.) на подручју Великог ратног острва, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Драгица Вилотић

2018

  • Maриja Mитрoвић Стeвaнoвић: Вaриjaбилнoст мoрфoлoшких кaрaктeристикa листoвa рaзличитих линиja пoлусрoдникa пoљскoг jaсeнa (Fraxinus angustifolia Vahl), Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Марина Нонић, доцент
  • Душан Бранковић: Истраживање концентрације полутаната у листовима биљака на подручју ШУ „Липовица“, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Драгица Вилотић
  • Јанко Арсић: Утицај густине раста у леји на квалитет садница смрче (Picea abies L.) , Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Владан Иветић, ванр. проф.

2017

  • Ивана Радаковић: Варијабилност морфолошких карактеристика двогодишњих садница веза (Ulmus leavis Pall.) различитих линија полусродника, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић
  • Бојан Прокић: Утицај крупноће жира на развој једногодишњих садница различитих линија полусродника храста лужњака (Quercus robur L.)“ Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић
  • Мирјана Перовић: Процена генетског потенцијала веза (Ulmus laevis Pall.) са подручја Великог ратног острва, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић
  • Бранислава Будић: Варијабилност морфо-анатомских карактеристика четина таксодијума (Taxodium distichum (L.) Rich.) са подручја Топчидерског парка, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Драгица Вилотић
  • Соња Словић: Квалитет плодова боровнице сорти Duke и Huron, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор проф. др Драгица Вилотић
  • Стефан Вукић: Анализа успеха пошумљавања багремом и црним орахом у Газдинској јединици Доњи Пек, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Владан Иветић, ванр. проф.
  • Иван Денић: Варијабилност димензија купула и семена букве у Србији, Шумарски факултет, Универзитет у Београду, ментор др Владан Иветић, ванр. проф.

2016

  • Роберт Шафхаузер: Конзервација стабала смрче (Picea abies Karst.) специфичног хабитуса на Голији, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.
  • Ивона Керкез: Генетичка варијабилност дивље трешње (Prunus avium L.) на подручју Србије, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.

2015

  • Мирјана Самарџић: Процена генетичке варијабилности тест стабала америчког копривића (Celtis occidentalis L.) из семенске састојине на подручју Сомбора, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.
  • Тамара Мијалковић: Време садње и успех пошумљавања пожаришта црним бором, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор др Владан Иветић.

2014

  • Ана Јагодић: Програм генетичке конзервације шумских воћкарица на подручју ШГ ‘Височник’, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.

2013

  • Миломир Ковачевић: Могућност гајења лековитих биљака на подручју општине Милић, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Драгица Вилотић.

2012

  • Владимир Вукићевић: Процена генетског потенцијала тест стабала америчког копривића (Celtis occidentalis L.) у циљу његове конзервације на подручју Сомбора, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.
  • Марко Стојановић: Анализа успешности пошумљавања пожаришта у ШГ Пирот, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор др Владан Иветић.
  • Стефан Стјепановић: Показатељи квалитета једногодишњих садница дивље трешње (Prunus avium L.), Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор др Владан Иветић.
  • Велимира Вукојевића: Стање и унапређење пошумљавања у ЈП Ада Циганлија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Василије Исајев.
  • Маја Каран: Процена генетског потенцијала тест стабала дивљег кестена (Aesculus hippocastanum L.) у циљу његове конзервације на подручју Новог Града, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Мирјана Шијачић-Николић.
  • Душан Игић: Инвазионе биљне врсте у шумским заједницама Ковињског рита, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор проф. др Драгица Вилотић.

2011

  • Драгана Србуловић: Пошумљавање пожаришта у оквиру газдинских јединица ‘Сврљишко-Гулијанске планине’ и ‘Рињске планине’, Шумарски факултет Универзитета у Београду, ментор др Владан Иветић.