Историјски развој катедре

Ако се историја једне катедре може посматрати кроз оснивање, развој и континуитет предмета који је чине, онда са сигурношћу можемо рећи да Катедра семенарства, расадничарства и пошумљавања има традицију дугу колико и Шумарски факултет Универзитета у Београду.

Предмет Ботаника био је део наставног плана Шумарског одсека, Пољопривредно-шумарског факултета у Београду, још школске 1930/31. године. Од школске 1945/46. године, у наставни план Шумско-узгојног смера, уводе се и предмети Генетика и Шумске културе. Током каснијих година ови предмети су мењали своја имена, спајали се и раздвајали, задржавајући основну биолошку оријентацију у правцу биљне производње за потребе шумарства, пејзажне архитектуре и еколошког инжењеринга.

Првобитни назив Катедре потиче од истоименог предмета Шумске културе, који 1958. године прераста у предмет Шумске културе и плантаже. Предмет мења назив 1988. године и до данас егзистира као Семенарство, расадничарство и пошумљавање, по коме и Катедра носи име. Поред овог предмета, окосницу Катедре чине Ботаника и Генетика, као теоријске основе осталих предмета.

Најдужу традицију на Катедри има предмет Ботаника, која се помиње као заједнички предмет на оба одсека Пољопривредно‑шумарског факултета. Од тада се предмет развијао и преплитао са другим дисциплинама, попут генетике или анатомије дрвета, често мењајући свој назив: Ботаника са генетиком, Ботаника са анатомијом дрвета, до данашњег ‒ Шумарска ботаника и анатомија дрвета.

Као самостални предмет Генетика се уводи у наставни план Шумарског факултета 1945. године, са оснивањем самосталног Шумарског факултета. Од тада се предмет развија пратећи најновија достигнућа у генетици. Предмет Генетика се 1961. године проширује оплемењивањем биљака као практичном дисциплином, и као такав егзистира више од педесет година. У новијим акредитацијама наставног плана и програма предмет егзистира као два одвојена предмета: Шумарска генетика и Оплемењивање биљака. Уведен је и изборни предмет Оплемењивање украсних биљака, на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру. Актуелне тенденције у шумарству условиле су оснивање предмета Конзервација и усмерено коришћење шумских генетичких ресурса, који је представљао основу за оснивање новог модула на студијском програму Шумарство под називом: Биљна производња и конзервација шумских генетичких ресурса, акредитација наставног плана и програма из 2014. године. Истом акредитацијом уводе се и нови предмети: Квантитативна генетика, на мастер студијама, Оплемењивање на изабрана својства и Молекуларна генетика шумског дрвећа, на докторским студијама. Од момента оснивања самосталног Шумарског факултета постоји предмет Шумске културе, који се током времена развијао и мењао свој назив. Данас се основни предмет зове Семенарство, расадничарство и пошумљавање, из кога је изведен већи број предмета на мастер и докторским студијама.

Током своје дуге историје, до данашњих дана, професори Катедре заузимали су значајне позиције на Шумарском факултету, као декани (проф. др Слободан Стилиновић) или продекани (проф. др Александар Туцовић, проф. др Василије Исајев и проф. др Мирјана Шијачић-Николић), шефови Одсека (проф. др Слободан Стилиновић и проф. др Драгица Вилотић) или заменик шефа Одсека (проф. др Мирјана Шијачић-Николић) и председник Савета Факултета (проф. др Драгица Вилотић).