Катедра Планирања газдовања шумама

Чланови катедре

Шеф катедре: др Дамјан Пантић, редовни професор
Заменик шефа катедре: др Биљана Шљукић, ванредни професор
Секретар катедре: др Марко Казимировић, асистент са докторатом

Историјат катедре

По завршетку Првог светског рата, на првој седници универзитетског Савета, одржаној 28. марта 1919. године, ректор је саопштио акт Министарства просвете према којем се на Београдском универзитету оснива Пољопривредни факултет са два одсека-пољопривредним и шумарским. Након припрема, настава на факултету је почела 5. децембра 1920. године. У оквиру шумарског одсека формирана је и катедра Уређивања шума (данас Планирања газдовања шумама), која је обухватала предмете: Наука о уређењу шума и Дендрометријa.

Од тог периода до данас, катедра Планирања газдовања шумама се динамично мењала, како у складу с друштвеним променама (Законима о високом образовању и Статутима Шумарског факултета), тако и у складу с развојем шумарске науке и струке. У великом броју случајева катедра је и сама била покретач научног и стручног развоја шумарства Србије и шире. Пионирски рад у овој области припада инж. Алексију Шеншину, који је у периоду од 1922. до 1924. године изабран као контрактуални редовни професор Пољопривредног факултета за предмет Уређење шума и израчунавање вредности шума. Академик Жарко Милетић је својим капиталним делима „Основе уређивања пребирне шуме“ (1950. и 1951. године) и „Уређивање шума“ (1954. и 1958. године) поставио темеље планирања у шумарству, са бројним, и данас актуелним принципима. У знак поштовања према његовом имену и делу, Шумарски факултет у Брну (Чешка Република) је део своје огледне шуме назвао именом професора Милетића. Значајан допринос развоју шумарске науке и струке дали су и професори катедре: Драгољуб Мирковић, Драгомир Милојковић, Живојин Милин, Владимир Мишчевић, Лазар Томанић, Војислав Стаменковић и Ђорђо Лазић. Почетак примене фотограметрије и даљинске детекције у шумарству Србије, као и увођење ГИСа у наставни програм Шумарског факултета везан је за професора Милорада Јанића. Имплементацију принципа мултифункционалног (интегралног) газдовања шумама и шумским просторима и природи блиског газдовања шумарство Србије дугује професорима Душану Јовићу и Милану Медаревићу. Значајан је допринос професора Медаревића и на пољу типолошког диференцирања шумских станишта. За теоријску разраду и практичну примену савремене састојинске инвентуре шума засноване на техници узорка, учешће у креирању прве националне инвентуре шума и за иницијални развој информационог система у шумарству Србије заслужан је професор Станиша Банковић. Професор Миливој Вучковић је дао огроман теоријски допринос у области раста и производности шума и у практичној имплементацији резултата својих, за услове Србије, често пионирских истраживања.

У досадашњем периоду катедра је дала огроман допринос образовању шумарских стручњака Србије и целог региона. Велики је број одбрањених магистарских, мастер и докторских радова са тематиком из области планирања газдовања шумама, инвентуре шума и раста и производности шума.

Нова генерација професора, доцената, асистената и сарадника катедре Планирања газдовања шумама наставља успешну традицију својих претходника. То се огледа у даљем развоју и осавремењивању фундаменталних дисциплина катедре и увођењу нових научних дисциплина на свим нивоима студирања, као што су Моделовање раста шума, Дендрохронологија, Аерофотограметрија и даљинска детекције у инвентури шума, Просторна анализа у планирању газдовања шумама итд. Научни рад нове генерације професора катедре огледа се у континуираним истраживањима савремене проблематике планирања газдовања шумама, са резултатима објављеним у бројним домаћим и страним научним часописима и публикацијама. Као експерти у својим дисциплинама, професори катедре су чланови бројних међународних асоцијација у којима активно учествују заступајући интересе српског шумарства.

Професори катедре Планирања газдовања шумама дали су огроман допринос развоју Шумарског факултета у Београду, као најзначајније образовне и научне институција у области шумарства на овим просторима. Поред осталих чланова колектива, за то су заслужни и декани који су потекли са ове катедре:

1953–1955. године – академик, проф. др. Жарко Милетић,
1955–1956. године – проф. др Данило Тодоровић,
1958–1959. године – проф. др. Драгољуб Мирковић,
1963–1966. године – проф. др. Драгомир Милојковић,
1989–2000. године – проф. др. Душан Јовић,
2010–2015. године – проф. др. Милан Медаревић.