Ћир Lat
Šumarski fakultet > Odseci>Šumarstvo i zaštita prirode>Katedre>Katedra korišćenja šumskih resursa>Istorijat
+

Istorijat

Na samom početku nastave na Šumarskom i Poljoprivrednom odseku Poljoprivredno-šumarskog fakulteta, nije postojala organizacija nastavnih disciplina kakvu danas poznajemo. Tek početkom tridesetih godina prošlog veka, na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu se formiraju Zavodi i Kabineti. Od četiri šumarska Zavoda, jedan je bio Zavod za iskorišćavanje šuma, a jedan od pet Kabineta je bio Kabinet za šumska transportna sredstva i poljoprivredno i šumarsko građevinarstvo. Tek 1949. god. u Osnivačkom aktu samostalnog Šumarskog fakulteta, srodne nastavne i naučne discipline se organizuju po Katedrama, te se tako, među ostalim, formiraju i Katedra Iskorišćavanja šuma, sa nastavnim predmetima: Iskorišćavanje šuma, Mehanička prerada drveta, Tehnologija drveta, Opšte i šumsko mašinstvo i Lovna privreda, kao i Katedra šumskog transporta i građevinarstva, sa nastavnim predmetima: ŠTS, Šumsko građevinarstvo, Tehnička mehanika, Nacrtna geometrija i Viša matematika. U godinama koje su sledile, ove dve Katedre su objedinjavane ili razdvajane, a broj nastavnih predmeta se povećavao ili smanjivao u zavisnosti od različitih razloga.

U formiranju i radu Šumarskog fakulteta i matičnih Katedri, veliki doprinos su dali brojni nastavnici, saradnici i pomoćno tehničko osoblje. Od samog početka, na čijem čelu  je bio prof. dr Đoka Jovanović, jedan od osnivača Poljoprivredno šumarskog fakulteta, pa do danas, do nastavnika i saradnika koji nastavljaju i dograđuju ono što su započeli njihovi prethodnici, osnovni moto je unapređenje obrazovnog procesa i unapređenje šumarske struke uopšte. Nastavnici matične nastavne i naučne oblasti, čije ime nosi Katedra Iskorišćavanja šuma, dali su veliki doprinos osnivanju, razvoju i afirmaciji Šumarskog fakulteta u Beogradu i šumarske struke uopšte. Još u aktivnostima oko osnivanja Poljprivredno šumarskog fakulteta krajem dvadesetih godina prošlog veka, učestvovao je dr Đoka Jovanović, koji je 1900. god. završio Šumarski fakultet u Tibingenu, gde je i doktorirao. Na samom početku nastave na Šumarskom i Poljoprivrednom odseku, nije postojala organizacija nastavnih disciplina kakvu danas poznajemo. Tek početkom tridesetih godina prošlog veka, na Poljoprivredno šumarskom fakultetu se formiraju Zavodi i Kabineti. Od četiri šumarska Zavoda, jedan je bio Zavod za iskorišćavanje šuma, a jedan od pet Kabineta je bio Kabinet za šumska transportna sredstva i poljoprivredno i šumarsko građevinarstvo. Tek 1949. god. u osnivačkom aktu samostalnog Šumarskog fakulteta srodne nastavne i naučne discipline se organizuju po Katedrama, te se tako među ostalim formiraju i:

Katedra Iskorišćavanja šuma, sa nastavnim predmetima:

  • Iskorišćavanje šuma;
  • Mehanička prerada drveta;
  • Tehnologija drveta;
  • Opšte i šumsko mašinstvo;
  • Lovna privreda.

Katedra šumskog transporta i građevinarstva, sa nastavnim predmetima:

  • Šumska transportna sredstva;
  • Šumsko građevinarstvo;
  • Tehnička mehanika;
  • Nacrtna geometrija;
  • Viša matematika.

Formiranjem Drvno industrijskog odseka na Šumarskom fakultetu, došlo je i do rekomponovanja Katedara. Od gore pomenute dve Katedre, formirana je Katedra Iskorišćavanja šuma  sa nastavnim predmetima:

  • Iskorišćavanje šuma;
  • Šumska transportna sredstva;
  • Osnovi građevinarstva;
  • Tehnička mehanika;
  • Viša matematika;
  • Nacrtna geometrija;
  • Lovna privreda.

Interesantno je da je 1961. god. ponovo došlo do formiranja dveju katedara sa disciplinama koje daju tehničko-tehnološku komponentu šumarskoj nauci i struci. Formirane su Katedre Iskorišćavanja šuma i Katedra osnovnih tehničkih predmeta. Struktura ovih Katedara bila je kako sledi:

Katedra Iskorišćavanja šuma:

  • Iskorišćavanje glavnog šumskog proizvoda;
  • Iskorišćavanje sporednih šumskih proizvoda;
  • Pogonske i radne mašine u eksploataciji šuma;
  • Lovna privreda;
  • Osnovi šumarstva i iskorišćavanje šuma;
  • Osnovi iskorišćavanja šuma.

Katedra osnovnih tehničkih predmeta:

  • Osnovi građevinarstva;
  • Inženjerske konstrukcije u eksploataciji šuma;
  • Šumska transportna sredstva;
  • Transport drveta;
  • Osnovi građevinarstva sa nacrtnom geometrijom;
  • Putevi i mostovi u erodiranim područjima.

Prema nazivu nastavnih disciplina, a svakako i prema njihovom sadržaju, uočljiv je savremen  pristup šumarskom obrazovanju, kada je reč o njegovoj tehničko tehnološkoj komponenti. Ovakva ili slična organizacija se zadržala sve do 1977. god., kada dolazi ponovo do objedinjavanja pomenutih katedara u Katedru Iskorišćavanja šuma, sa nastavnim predmetima:

  • Šumska transportna sredstva;
  • Svojstva drveta;
  • Iskorišćavanje šuma;
  • Prerada drveta.

Iz strukture Katedre se vidi da su neke nastavne discipline nestale ili kao posledica promene nastavnih planova ili kao posledica premeštanja nekih predmeta na druge Katedre, kao što je to npr Lovna privreda. Godine 1983., Katedra se proširuje novim nastavnim predmetima, i  nju tada čine:

  • Šumska transportna sredstva;
  • Svojstva drveta;
  • Iskorišćavanje šuma;
  • Prerada drveta;
  • Mehanizacija u šumarstvu;
  • Šumsko građevinarstvo;
  • Lekovito bilje i plodovi;
  • Ergonomija sa zaštitom na radu.

U godinama koje su sledile, struktura Katedre Iskorišćavanja šuma se uglavnom zadržala, sve do uvođenja novog Bolonjskog sistema obrazovanja, koji je doneo i niz novina, kao što su: rekomponovanje nastavnih disciplina, uvođenje obaveznih i izbornih nastavnih predmeta, reorganizacija višestepenog obrazovanja i dr. Sve je ovo rezultovalo i današnju strukturu Katedre Iskorišćavanja šuma, koja u svom sastavu ime sledeće nastavne i naučne discipline:

  • Iskorišćavanje šuma I i II;
  • Šumska transportna sredstva;
  • Mehanizacija u šumarstvu;
  • Lovstvo sa zaštitom lovne faune;
  • Korišćenje nedrvnih proizvoda;
  • Otvaranje šuma;
  • Šumska biomasa za energiju;
  • Šumsko građevinarstvo;
  • Planiranje gazdovanja lovištima;
  • Zaštita na radu u iskorišćavanju šuma;
  • Ekologija divljači;
  • Svojstva drveta;
  •  Osnovi mehaničke prerade drveta;
  •  Osnovi hemijske prerade drveta;
  •  Šumska hidrologija;
  •  Korišćenje voda u šumskim područjima;
  •  Usklađivanje šumskog i lovnog gazdovanja;
  • laboratorija/centar za iskorišćavanje šuma;
  •  laboratorija za lovstvo.

U radu i razvoju Katedre, kao i Fakulteta još od vremena njegovog osnivanja, učestvovali su brojni nastavnici i saradnici, kao i pomoćno tehničko osoblje. Njihovo pominjanje nema za cilj da ih otrgnemo od zaborava, već je to prilika da im se iskaže zahvalnost.

Na samom početku, u temelje Poljoprivredno-šumarskog fakulteta ugrađeno je delo prof. dr Đoke Jovanovića, koji je predavao Upotrebu (Iskorišćavanje) šuma i Elemente mašina i instalacija. Zajedno sa njim predavač je bio i inž. Milan Mužinić, kome je bila poverena natava iz predmeta Podizanje i gajenje šuma, Lovarstvo, i Podizanje puteva i mostova. Godine 1924. god. u zvanje predavača, a 1928. god. u zvanje vanrednog profesora, biran je inž. Miloš Stefanović, za predmete Osnove tehničke mehanike i Građenje šumskih transportnih sredstava.

Umesto inž. Milana Mužinića, dr Josip Balen preuzima nastavu iz predmeta Lovarstvo, a sem toga, predaje još i Podizanje i gajenje šuma i Zaštitu šuma.
U periodu do 1930. god. na Katedri biva angažovan i prvi asistent, inž. Vukašin Delić, za predmete Iskorišćavanje šuma i Mehanička prerada drveta. Nešto kasnije za asistenta je izabran inž. Borislav Davidović i poverava mu se izvođenje vežbi na predmetu Iskorišćavanje šuma. Godine 1938. za asistenta na predmetima Šumska transportna sredstva, Tehnička mehanika i Geodezija, izabran je  inž. Milutin Simonović.

Rat i ratne okolnosti zaustavljaju aktivnosti Fakulteta, a ni razaranja ga nisu mimoišla. Nastavni kadar se na razne načine izgubio u vihoru rata, tako da ga na kraju rata gotovo nije ni bilo. U obnovi fakulteta, i nastave na njemu, učestvovali su uglavnom mladi asistenti, a među njima i inž. Milutin Simonović. Nešto kasnije, 1946. god. za predavača za predmet Iskorišćavanje šuma dolazi inž. Jovan Drakulić, koji je pred rat bio saradnik profesoru Ugrenoviću na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zagrebu. On na Fakultetu ostaje do 1949. god.

Formiranjem samostalnog Šumarskog fakulteta, intenzivira se angažovanje nastavnog kadra, tako da za predavača za predmet Iskorišćavanje šuma dolazi inž. Vladislav Popović, a za asistenta 1958. god inž. Sreten Nikolić. Za asistenta na predmetu Šumska transportna sredstva 1960. god. dolazi dipl. inž. Mirko Lalić. Njih četvorica su izgradili veoma uspešne profesionalne karijere i u zvanju redovnih profesora otišli u zaslužene starosne penzije.

Posle odlaska u penziju prof. dr Vladislava Popovića, 1973. god je za asistenta pripravnika na predmetu Iskorišćavanje šuma izabran dipl. inž. Petar Đoković. On posle odbranjenog magistarskog rada i izbora u zvanje asistenta, 1979. god. napušta Fakultet i prelazi na Institut za topolarstvo u Novi Sad.

Krajem 1979. god. za asistenta pripravnika na predmetu Šumska transportna sredstva bira se dipl. inž. Draško Tičerić, a početkom 1980. god. za asistenta pripravnika za predmet Iskorišćavanje šuma izabran je dipl. inž. Vojislav Bajić, koji je do tad radio u šumarskoj operativi gotovo osam godina.

Ratne okolnosti u devedesetim godinama, pored ostalog, donose probleme i u oblasti kadrova. Relativno niske zarade, izolacija u koju je stavljena naša zemlja i koja je, pored ostalog, onemogućila stručne i naučne kontakte naših nastavnika i saradnika sa kolegama iz inostranstva, navela je neke od njih da napuste zemlju i odu u inostranstvo. Među njima je bio i dr Draško Tičerić, koji je u međuvremenu bio izabran za docenta na predmetu Šumska transportna sredstva.

Na sreću Katedre Iskorišćavanja šuma, ostali nastavnici i saradnici, kao i pomoćno tehničko osoblje ostali su na svojim radnim mestima. Međutim, problemi koje donose različite okolnosti uticali su na različite načine na kadrovsku strukturu katedre. Na upražnjeno mesto asistenta pripravnika na predmetu Šumska transportna sredstva 1993. god., bira se dipl. inž. Bogdan Stefanović, koji je 1998. godine magistrirao.

Godine 1983. uvodi se novi predmet – Mehanizacija u šumarstvu, i izvođenje nastave se poverava prof. dr Sretenu Nikoliću, a izvođenje vežbi asistentu mr Vojislavu Bajiću. U izvođenje predavanja na ovom predmetu se posle odbrane doktorata i izbora u zvanje docenta, 1990. god. uključuje i dr Vojislav Bajić. Kako je Petar Đoković u međuvremenu doktorirao, a za to su se na Fakultetu stvorile mogućnosti, on se 1994. god. bira u zvanje vanrednog profesora za predmet Mehanizacija u šumarstvu.

Godine 1994. god. u starosnu penziju prof. dr Sretena Nikolića, nastavu na predmetu Iskorišćavanje šuma preuzima dr Vojislav Bajić, koji je tada bio u zvanju docenta. Godine 1997., pošto je pet godina proveo u šumarskoj operativi, za asistenta pripravnika  bira se dipl. inž. Milorad Danilović, kome je takođe povereno održavanje vežbi iz predmeta Mehanizacija u šumarstvu. Posle odbranjene doktorske disertacije dr Milorad Danilović krajem 2006. godine biran je u zvanje docenta za užu naučnu oblast Iskorišćavanje šuma, za predmet Iskorišćavanje šuma. Dr Milorad Danilović od 2016. godine je u zvanju redovnog profesora, a od 2012. godine vežbe na predmetu izvodi asistent mast. inž. Slavica Antonić.

Odlaskom u starosnu penziju prof. dr Mirka Lalića, stvoren je kadrovski diskontinuitet na predmetu ŠTS. Problem je razrešen 1997. god., angažovanjem dr Milorada Zlatanovića, tada vanrednog profesora Građevinskog fakulteta iz Niša, koji nastavu iz ovog predmeta drži i danas. Prelaskom mr Bogdana Stefanovića na mesto laboranta 2011. godine, izvođenje vežbi iz Šumskih transportnih sredstava poverava se dipl. inž. Dušanu Stojniću, koji je u međuvremenu odbranio master tezu i sada je u zvanju asistenta.

Iznenadna smrt prof. dr Petra Đokovića 2000. god. stvara veliku prazninu u nastavnom kadru Katedre. Naredne četiri godine, nastava na predmetu Mehanizacija u šumarstvu poverava se nastavniku i saradniku sa predmeta Iskorišćavanje šuma.

U dogovoru sa rukovodstvom Mašinskog fakulteta, 2004. god. na Šumarski fakultet tj. na Katedru Iskorišćavanja šuma prelazi dr Nenad Ćuprić, u to vreme docent, koji nastavu iz ovog premeta drži i danas.

U posleratnom periodu nastava iz predmeta Lovstvo je bila poveravana nastavnicima različitih šumarskih nastavnih disciplina. Krajem šezdesetih godina prošlog veka, nastava je poverena predavaču Tiosavu Stanojeviću, koji je radio i kao direktor Muzeja 25. maj. Posle njegovog odlaska sa Fakulteta sredinom sedamdesetih godina, nastava je poverena dr Dušanu Joviću, koji je u to vreme bio docent na predmetu Uređivanje šuma. Krajem sedamdesetih, tačnije 1979. god. za asistenta pripravnika za ovaj predmet izabran je dipl. inž. Mirko Lavadinović, koji je ubrzo magistrirao i intenzivno radio na izradi doktorske disertacije. U ratnom vihoru 1991. Godine Mirko Lavadinović je tragično nastradao nakon čega duži vremenski period ostaje upražnjeno mesto asistenta za ovaj predmet. Izvođenje vežbi je u međuvremenu poveravano lovnim stručnjacima iz operative, gde treba spomenuti dipl. inž. Živka Radosavljevića, a izvođenje nastave se početkom poslednje dekade prošlog veka poverava dr Vukomanu Šelmiću, direktoru „Lovotursa“ iz Novog Sada, koji je na Fakultetu izabran u zvanje vanrednog profesora. Vežbe iz ovog predmeta počinje da drži dipl. inž. Dragan Gačić, koji je posle kratkog staža u šumarskoj operativi, 1998. god. izabran za asistenta pripravnika za ovaj predmet. Na mesto prof. dr Vukomana Šelmića, po njegovom odlasku u starosnu penziju, a na osnovu sporazuma sa Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda, nastava iz ovog predmeta se poverava dr Zoranu Popoviću docentu, dok vežbe i dalje drži dipl. inž. Dragan Gačić. Donošenjem novog statuta Šumarskog fakulteta 2006. god., posle punih 29 godina, na Katedru Iskorišćavanja šuma se vraća predmet Lovstvo, sada sa izmenjenim nazivom „Lovstvo sa zaštitom lovne faune“. Održavanje nastave na ovom predmetu se poverava tek izabranom docentu dr Draganu Gačiću. Godine 2010. za saradnika u nastavi na predmetu Lovstvo sa zaštitom lovne faune, bira se dipl. inž. Vukan Lavadinović koji je 2010. Godine odbranio master rad u Beču u Austriji, a 2016. godine doktorat na Albert Ludvig Univerzitetu u Frajburgu u Nemačkoj.

U dugom periodu od osnivanja Zavoda i Kabineta tridesetih godina prošlog veka do danas, brojni nastavnici i saradnici su dali doprinos razvoju i afirmaciji Katedre, a to i danas čine. Pored njih, efikasan rad Katedre omogućavali su i brojni tehnički saradnici. U nastavku slede njihova imena i naša zahvalnost za doprinos koji su dali i daju Katedri Iskorišćavanja šuma.

Nastavnici koji i danas drže nastavu na predmetima koji su u sastavu Katedre su:

  • Prof. dr Ranko Popadić – Osnovi mehaničke prerade drveta;
  • Prof. dr Ljubomir Letić – Šumska hidrologija i Korišćenje voda u šumskim područjima;
  • Prof. dr Zdravko Popović – Svojstva drveta;
  • Dr Bojana Klašnja, vanr. prof. – Osnovi hemijske prerade drveta;

Nastavnici koji su držali nastavu na predmetima u sastavu Katedre, sem ranije pomenutih, bili su:

  • Prof. dr Siniša Stanković – Hemijska prerada drveta;
  • Prof. dr Natalija Jovanović – Hemijska prerada drveta;
  • Prof. dr Milutin Knežević – Osnovi mehaničke prerade drveta;
  • Prof. dr Momir Nikolić – Osnovi mehaničke prerade drveta;
  • Prof. dr Nada Lukić Simonović – Svojstva drveta;
  • Prof. dr Dragomir Stošić – Osnovi mašinstva;
  • Prof. dr Zaplotnik Rade – Nacrtna geometrija sa tehničkim crtanjem;
  • Prof. hab. Branko Petričić – Šumsko građevinarstvo;
  • Prof. hab. Milan Petrović – Putevi i mostovi u erodiranim područjima;
  • Dr Luka Glavaški, docent – Osnovi mehaničke prerade drveta;

Predavači:

  • Maš. inž. Sava Odadžić – Opšte i šumsko mašinstvo;
  • Mr Radoje Banković – Osnovi mašinstva;

Asistenti i asistenti pripravnici:

  • Maš. inž. Boško Mijučić – Opšte i šumsko mašinstvo;
  • Dr Srđan Žikić, vanr. prof. – Šumsko građevinarstvo;
  • Dipl. inž. Steva Barjaktarević – Nacrtna geometrija sa tehničkim crtanjem;

Laboranti, koji su svoj radni vek završili na Šumarskom fakultetu:

  • Dipl. inž. Dušan Cvetković;
  • Dragan Legerski;
  • Šumarski tehničar Ilija Bjelić;
  • Šumarski tehničar Momčilo Parezanović;
  • Mr Jovica Grbić.

Pored njih, laboranti su u različitim periodima bili i:

  • Geometar Risto Lazić;
  • Šumarski tehničar Đorđe Zorić i
  • Šumarski tehničar Sava Švedić.

Danas su na katedri zaposleni sledeći saradnici:

  • Mr Bogdan Stefanović;
  • Mast. inž. Pajo Vojvodić;
  • Mast. inž. Milan Ostojić;
  • Dipl. inž. Vladimir Ćirović.