Историјат

На самом почетку наставе на Шумарском и Пољопривредном одсеку Пољопривредно-шумарског факултета, није постојала организација наставних дисциплина какву данас познајемо. Тек почетком тридесетих година прошлог века, на Пољопривредно-шумарском факултету се формирају Заводи и Кабинети. Од четири шумарска Завода, један је био Завод за искоришћавање шума, а један од пет Кабинета је био Кабинет за шумска транспортна средства и пољопривредно и шумарско грађевинарство. Тек 1949. год. у Оснивачком акту самосталног Шумарског факултета, сродне наставне и научне дисциплине се организују по Катедрама, те се тако, међу осталим, формирају и Катедра Искоришћавања шума, са наставним предметима: Искоришћавање шума, Механичка прерада дрвета, Технологија дрвета, Опште и шумско машинство и Ловна привреда, као и Катедра шумског транспорта и грађевинарства, са наставним предметима: ШТС, Шумско грађевинарство, Техничка механика, Нацртна геометрија и Виша математика. У годинама које су следиле, ове две Катедре су обједињаване или раздвајане, а број наставних предмета се повећавао или смањивао у зависности од различитих разлога.

У формирању и раду Шумарског факултета и матичних Катедри, велики допринос су дали бројни наставници, сарадници и помоћно техничко особље. Од самог почетка, на чијем челу је био проф. др Ђока Јовановић, један од оснивача Пољопривредно шумарског факултета, па до данас, до наставника и сарадника који настављају и дограђују оно што су започели њихови претходници, основни мото је унапређење образовног процеса и унапређење шумарске струке уопште. Наставници матичне наставне и научне области, чије име носи Катедра Искоришћавања шума, дали су велики допринос оснивању, развоју и афирмацији Шумарског факултета у Београду и шумарске струке уопште. Још у активностима око оснивања Пољпривредно шумарског факултета крајем двадесетих година прошлог века, учествовао је др Ђока Јовановић, који је 1900. год. завршио Шумарски факултет у Тибингену, где је и докторирао. На самом почетку наставе на Шумарском и Пољопривредном одсеку, није постојала организација наставних дисциплина какву данас познајемо. Тек почетком тридесетих година прошлог века, на Пољопривредно шумарском факултету се формирају Заводи и Кабинети. Од четири шумарска Завода, један је био Завод за искоришћавање шума, а један од пет Кабинета је био Кабинет за шумска транспортна средства и пољопривредно и шумарско грађевинарство. Тек 1949. год. у оснивачком акту самосталног Шумарског факултета сродне наставне и научне дисциплине се организују по Катедрама, те се тако међу осталим формирају и:

Катедра Искоришћавања шума, са наставним предметима:

Искоришћавање шума;
Механичка прерада дрвета;
Технологија дрвета;
Опште и шумско машинство;
Ловна привреда.

Катедра шумског транспорта и грађевинарства, са наставним предметима:

Шумска транспортна средства;
Шумско грађевинарство;
Техничка механика;
Нацртна геометрија;
Виша математика.

Формирањем Дрвно индустријског одсека на Шумарском факултету, дошло је и до рекомпоновања Катедара. Од горе поменуте две Катедре, формирана је Катедра Искоришћавања шума са наставним предметима:

Искоришћавање шума;
Шумска транспортна средства;
Основи грађевинарства;
Техничка механика;
Виша математика;
Нацртна геометрија;
Ловна привреда.

Интересантно је да је 1961. год. поново дошло до формирања двеју катедара са дисциплинама које дају техничко-технолошку компоненту шумарској науци и струци. Формиране су Катедре Искоришћавања шума и Катедра основних техничких предмета. Структура ових Катедара била је како следи:

Катедра Искоришћавања шума:

Искоришћавање главног шумског производа;
Искоришћавање споредних шумских производа;
Погонске и радне машине у експлоатацији шума;
Ловна привреда;
Основи шумарства и искоришћавање шума;
Основи искоришћавања шума.

Катедра основних техничких предмета:

Основи грађевинарства;
Инжењерске конструкције у експлоатацији шума;
Шумска транспортна средства;
Транспорт дрвета;
Основи грађевинарства са нацртном геометријом;
Путеви и мостови у еродираним подручјима.

Према називу наставних дисциплина, а свакако и према њиховом садржају, уочљив је савремен приступ шумарском образовању, када је реч о његовој техничко технолошкој компоненти. Оваква или слична организација се задржала све до 1977. год., када долази поново до обједињавања поменутих катедара у Катедру Искоришћавања шума, са наставним предметима:

Шумска транспортна средства;
Својства дрвета;
Искоришћавање шума;
Прерада дрвета.

Из структуре Катедре се види да су неке наставне дисциплине нестале или као последица промене наставних планова или као последица премештања неких предмета на друге Катедре, као што је то нпр Ловна привреда. Године 1983., Катедра се проширује новим наставним предметима, и њу тада чине:

Шумска транспортна средства;
Својства дрвета;
Искоришћавање шума;
Прерада дрвета;
Механизација у шумарству;
Шумско грађевинарство;
Лековито биље и плодови;
Ергономија са заштитом на раду.

У годинама које су следиле, структура Катедре Искоришћавања шума се углавном задржала, све до увођења новог Болоњског система образовања, који је донео и низ новина, као што су: рекомпоновање наставних дисциплина, увођење обавезних и изборних наставних предмета, реорганизација вишестепеног образовања и др. Све је ово резултовало и данашњу структуру Катедре Искоришћавања шума, која у свом саставу име следеће наставне и научне дисциплине:

Искоришћавање шума I и II;
Шумска транспортна средства;
Механизација у шумарству;
Ловство са заштитом ловне фауне;
Коришћење недрвних производа;
Отварање шума;
Шумска биомаса за енергију;
Шумско грађевинарство;
Планирање газдовања ловиштима;
Заштита на раду у искоришћавању шума;
Екологија дивљачи;
Својства дрвета;
Основи механичке прераде дрвета;
Основи хемијске прераде дрвета;
Шумска хидрологија;
Коришћење вода у шумским подручјима;
Усклађивање шумског и ловног газдовања;
лабораторија/центар за искоришћавање шума;
лабораторија за ловство.

У раду и развоју Катедре, као и Факултета још од времена његовог оснивања, учествовали су бројни наставници и сарадници, као и помоћно техничко особље. Њихово помињање нема за циљ да их отргнемо од заборава, већ је то прилика да им се искаже захвалност.

На самом почетку, у темеље Пољопривредно-шумарског факултета уграђено је дело проф. др Ђоке Јовановића, који је предавао Употребу (Искоришћавање) шума и Елементе машина и инсталација. Заједно са њим предавач је био и инж. Милан Мужинић, коме је била поверена натава из предмета Подизање и гајење шума, Ловарство, и Подизање путева и мостова. Године 1924. год. у звање предавача, а 1928. год. у звање ванредног професора, биран је инж. Милош Стефановић, за предмете Основе техничке механике и Грађење шумских транспортних средстава.

Уместо инж. Милана Мужинића, др Јосип Бален преузима наставу из предмета Ловарство, а сем тога, предаје још и Подизање и гајење шума и Заштиту шума.
У периоду до 1930. год. на Катедри бива ангажован и први асистент, инж. Вукашин Делић, за предмете Искоришћавање шума и Механичка прерада дрвета. Нешто касније за асистента је изабран инж. Борислав Давидовић и поверава му се извођење вежби на предмету Искоришћавање шума. Године 1938. за асистента на предметима Шумска транспортна средства, Техничка механика и Геодезија, изабран је инж. Милутин Симоновић.

Рат и ратне околности заустављају активности Факултета, а ни разарања га нису мимоишла. Наставни кадар се на разне начине изгубио у вихору рата, тако да га на крају рата готово није ни било. У обнови факултета, и наставе на њему, учествовали су углавном млади асистенти, а међу њима и инж. Милутин Симоновић. Нешто касније, 1946. год. за предавача за предмет Искоришћавање шума долази инж. Јован Дракулић, који је пред рат био сарадник професору Угреновићу на Пољопривредно-шумарском факултету у Загребу. Он на Факултету остаје до 1949. год.

Формирањем самосталног Шумарског факултета, интензивира се ангажовање наставног кадра, тако да за предавача за предмет Искоришћавање шума долази инж. Владислав Поповић, а за асистента 1958. год инж. Сретен Николић. За асистента на предмету Шумска транспортна средства 1960. год. долази дипл. инж. Мирко Лалић. Њих четворица су изградили веома успешне професионалне каријере и у звању редовних професора отишли у заслужене старосне пензије.

После одласка у пензију проф. др Владислава Поповића, 1973. год је за асистента приправника на предмету Искоришћавање шума изабран дипл. инж. Петар Ђоковић. Он после одбрањеног магистарског рада и избора у звање асистента, 1979. год. напушта Факултет и прелази на Институт за тополарство у Нови Сад.

Крајем 1979. год. за асистента приправника на предмету Шумска транспортна средства бира се дипл. инж. Драшко Тичерић, а почетком 1980. год. за асистента приправника за предмет Искоришћавање шума изабран је дипл. инж. Војислав Бајић, који је до тад радио у шумарској оперативи готово осам година.

Ратне околности у деведесетим годинама, поред осталог, доносе проблеме и у области кадрова. Релативно ниске зараде, изолација у коју је стављена наша земља и која је, поред осталог, онемогућила стручне и научне контакте наших наставника и сарадника са колегама из иностранства, навела је неке од њих да напусте земљу и оду у иностранство. Међу њима је био и др Драшко Тичерић, који је у међувремену био изабран за доцента на предмету Шумска транспортна средства.

На срећу Катедре Искоришћавања шума, остали наставници и сарадници, као и помоћно техничко особље остали су на својим радним местима. Међутим, проблеми које доносе различите околности утицали су на различите начине на кадровску структуру катедре. На упражњено место асистента приправника на предмету Шумска транспортна средства 1993. год., бира се дипл. инж. Богдан Стефановић, који је 1998. године магистрирао.

Године 1983. уводи се нови предмет – Механизација у шумарству, и извођење наставе се поверава проф. др Сретену Николићу, а извођење вежби асистенту мр Војиславу Бајићу. У извођење предавања на овом предмету се после одбране доктората и избора у звање доцента, 1990. год. укључује и др Војислав Бајић. Како је Петар Ђоковић у међувремену докторирао, а за то су се на Факултету створиле могућности, он се 1994. год. бира у звање ванредног професора за предмет Механизација у шумарству.

Године 1994. год. у старосну пензију проф. др Сретена Николића, наставу на предмету Искоришћавање шума преузима др Војислав Бајић, који је тада био у звању доцента. Године 1997., пошто је пет година провео у шумарској оперативи, за асистента приправника бира се дипл. инж. Милорад Даниловић, коме је такође поверено одржавање вежби из предмета Механизација у шумарству. После одбрањене докторске дисертације др Милорад Даниловић крајем 2006. године биран је у звање доцента за ужу научну област Искоришћавање шума, за предмет Искоришћавање шума. Др Милорад Даниловић од 2016. године је у звању редовног професора, а од 2012. године вежбе на предмету изводи асистент маст. инж. Славица Антонић.

Одласком у старосну пензију проф. др Мирка Лалића, створен је кадровски дисконтинуитет на предмету ШТС. Проблем је разрешен 1997. год., ангажовањем др Милорада Златановића, тада ванредног професора Грађевинског факултета из Ниша, који наставу из овог предмета држи и данас. Преласком мр Богдана Стефановића на место лаборанта 2011. године, извођење вежби из Шумских транспортних средстава поверава се дипл. инж. Душану Стојнићу, који је у међувремену одбранио мастер тезу и сада је у звању асистента.

Изненадна смрт проф. др Петра Ђоковића 2000. год. ствара велику празнину у наставном кадру Катедре. Наредне четири године, настава на предмету Механизација у шумарству поверава се наставнику и сараднику са предмета Искоришћавање шума.

У договору са руководством Машинског факултета, 2004. год. на Шумарски факултет тј. на Катедру Искоришћавања шума прелази др Ненад Ћупрић, у то време доцент, који наставу из овог премета држи и данас.

У послератном периоду настава из предмета Ловство је била поверавана наставницима различитих шумарских наставних дисциплина. Крајем шездесетих година прошлог века, настава је поверена предавачу Тиосаву Станојевићу, који је радио и као директор Музеја 25. мај. После његовог одласка са Факултета средином седамдесетих година, настава је поверена др Душану Јовићу, који је у то време био доцент на предмету Уређивање шума. Крајем седамдесетих, тачније 1979. год. за асистента приправника за овај предмет изабран је дипл. инж. Мирко Лавадиновић, који је убрзо магистрирао и интензивно радио на изради докторске дисертације. У ратном вихору 1991. Године Мирко Лавадиновић је трагично настрадао након чега дужи временски период остаје упражњено место асистента за овај предмет. Извођење вежби је у међувремену поверавано ловним стручњацима из оперативе, где треба споменути дипл. инж. Живка Радосављевића, а извођење наставе се почетком последње декаде прошлог века поверава др Вукоману Шелмићу, директору „Ловотурса“ из Новог Сада, који је на Факултету изабран у звање ванредног професора. Вежбе из овог предмета почиње да држи дипл. инж. Драган Гачић, који је после кратког стажа у шумарској оперативи, 1998. год. изабран за асистента приправника за овај предмет. На место проф. др Вукомана Шелмића, по његовом одласку у старосну пензију, а на основу споразума са Пољопривредним факултетом из Београда, настава из овог предмета се поверава др Зорану Поповићу доценту, док вежбе и даље држи дипл. инж. Драган Гачић. Доношењем новог статута Шумарског факултета 2006. год., после пуних 29 година, на Катедру Искоришћавања шума се враћа предмет Ловство, сада са измењеним називом „Ловство са заштитом ловне фауне“. Одржавање наставе на овом предмету се поверава тек изабраном доценту др Драгану Гачићу. Године 2010. за сарадника у настави на предмету Ловство са заштитом ловне фауне, бира се дипл. инж. Вукан Лавадиновић који је 2010. Године одбранио мастер рад у Бечу у Аустрији, а 2016. године докторат на Алберт Лудвиг Универзитету у Фрајбургу у Немачкој.

У дугом периоду од оснивања Завода и Кабинета тридесетих година прошлог века до данас, бројни наставници и сарадници су дали допринос развоју и афирмацији Катедре, а то и данас чине. Поред њих, ефикасан рад Катедре омогућавали су и бројни технички сарадници. У наставку следе њихова имена и наша захвалност за допринос који су дали и дају Катедри Искоришћавања шума.

Наставници који и данас држе наставу на предметима који су у саставу Катедре су:

Проф. др Ранко Попадић – Основи механичке прераде дрвета;
Проф. др Љубомир Летић – Шумска хидрологија и Коришћење вода у шумским подручјима;
Проф. др Здравко Поповић – Својства дрвета;
Др Бојана Клашња, ванр. проф. – Основи хемијске прераде дрвета;

Наставници који су држали наставу на предметима у саставу Катедре, сем раније поменутих, били су:

Проф. др Синиша Станковић – Хемијска прерада дрвета;
Проф. др Наталија Јовановић – Хемијска прерада дрвета;
Проф. др Милутин Кнежевић – Основи механичке прераде дрвета;
Проф. др Момир Николић – Основи механичке прераде дрвета;
Проф. др Нада Лукић Симоновић – Својства дрвета;
Проф. др Драгомир Стошић – Основи машинства;
Проф. др Заплотник Раде – Нацртна геометрија са техничким цртањем;
Проф. хаб. Бранко Петричић – Шумско грађевинарство;
Проф. хаб. Милан Петровић – Путеви и мостови у еродираним подручјима;
Др Лука Главашки, доцент – Основи механичке прераде дрвета;

Предавачи:

Маш. инж. Сава Одаџић – Опште и шумско машинство;
Мр Радоје Банковић – Основи машинства;

Асистенти и асистенти приправници:

Маш. инж. Бошко Мијучић – Опште и шумско машинство;
Др Срђан Жикић, ванр. проф. – Шумско грађевинарство;
Дипл. инж. Стева Барјактаревић – Нацртна геометрија са техничким цртањем;

Лаборанти, који су свој радни век завршили на Шумарском факултету:

Дипл. инж. Душан Цветковић;
Драган Легерски;
Шумарски техничар Илија Бјелић;
Шумарски техничар Момчило Парезановић;
Мр Јовица Грбић.

Поред њих, лаборанти су у различитим периодима били и:

Геометар Ристо Лазић;
Шумарски техничар Ђорђе Зорић и
Шумарски техничар Сава Шведић.

Данас су на катедри запослени следећи сарадници:

Мр Богдан Стефановић;
Маст. инж. Пајо Војводић;
Маст. инж. Милан Остојић;
Дипл. инж. Владимир Ћировић.