Историјат oдсека
Одсек за шумарство постоји од 05.12.1920. године, када је на Пољопривредном факултету у Београду уписана прва генерација студената, коју су чинили 36 студената на пољопривредном и 9 студената на шумарском одсеку. Тај датум се слави као дан Шумарског факултета.
У закону о Универзитетима од 28.06.1930. године, у члану 4 се наводи да Универзитет у Београду има 6 факултета, а међу њима је и Пољопривредно-шумарски. Тада се по први пут у називу факултета наводи поред пољопривредног и назив „шумарски“.
Пред сам почетак Другог светског рата на Шумарском одсеку Пољопривредно-шумарског факултета био је запослен 21 наставник, а настава се изводила на 34 предмета.
У априлу 1941. године са почетком II светског рата Факултет прекида са наставом и радом, а настава се наставља школске 1945/46 године када се на Шумарском одсеку Пољопривредно-шумарског факултета студенти уписују на два смера смера: шумско узгојни и шумско-индустријски.
Одлуком Владе НР Србије од 05.02.1949. године одвојени су Пољопривредни и Шумарски факултет као самосталне високошколске установе. Новоосновани Шумарски факултет Београдског Универзитета био је први самостални Шумарски факултет у Југославији.
Одлуком Народног одбора Београда 02.04.1953. године Шумарском факултету је додељена зграда у којој се и данас налази, у Улици Кнеза Вишеслава бр. 1, на Бановом брду.
По статуту из 1956. године на Шумарском факултету осим Шумарског одсека оснива се и Дрвно-индустријски одсек, а по наставном плану од 01.10.1958. године на Шумарском факултету у Београду постоји 5 одсека: шумарски, за озелењавање насеља, за ерозију и бујице, за механичку прераду дрвета и за хемијску прераду дрвета.
На иницијативу проф. др Бранислава Јовановића са одсека за Шумарство 1958. године основан је Арборетум шумарског факултета, који као жива збирка дрвећа и жбуња служи за едукацију свих генерација студената до данашњих дана.
Шумарски факултет је 1961. године имао 16 катедри од којих је 8 припадало Одсеку за шумарство. Од 30 завода 18 је припадало одсеку за шумарство, при чему је 6 имало сопствене лабараторије.
Шумарски факултет је 1966. године имао 7 катедри и 16 завода, а 8 завода је имало своје лабораторије. У саставу Завода за шумске културе и плантаже поред лабораторије основан је Расадник. У саставу Завода за ентомологију и заштиту шума поред лабораторије основан је Инсектаријум.
Од 1973. године тадашњи одсеци Шумарског факултета се називају Институтима тако се на Факултету оснивају 4 Института између осталих и Институт за шумарство, а од 1990. године поново се враћа назив Одсек за шумарство и тада на овом одсеку постоји 6 катедри.
По Болоњском процесу од 2006. године на Шумарском факултету постоје 4 одсека (Одсек за шумарство, Одсек за прераду дрвета, Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру и Одсек за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса). Студије се организују на 3 нивоа: Основне академске студије (4 године), мастер академске студије (1 годину) и докторске студије (3 године). Овај систем студирања задржао се до данас.
Данас на Шумарском факултету постоје 4 одсека (Одсек за шумарство, Одсек за технологије, менаџмент у пројектовању намештаја и предмета од дрвета, Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру и Одсек за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса).
На одсеку шумарство данас постоји 8 катедри: Општих предмета, Екологије шума, заштите и унапређивања животне средине, Семенарства, расадничарства и пошумљавања, Гајења шума, Планирања газдовања шумама, Искоришћавања шума и ловства са заштитом ловне фауне, Економике и организације шумарства и Заштите шума. Из назива наведених катедри у које су сврстане наставне дисциплине види се мултидисциплинарност и сложеност студија Шумарстава. Савремени студијски програми основних, мастер и докторских студија пружају будућим студентима Одсека за шумарство могућност стицања свеобухватних знања из области шумарства.
Одсек шумарство данас има 67 запослених и то: 33 наставника, 11 асистената и сарадника у настави и 23 стручна сарадника и лаборанта.
На Одсеку шумарство дипломирало је укупно 4920 студената, од тога по старом програму, који је важио до 2006. године 4701 студент, а по новом програму после 2006. године 219 студената. Од оснивања Одсека према старом програму магистарске студије завршило је 244 студената. Мастер академске студије од 2006. године до данас завршило је 211 студената. Докторску титулу стекло је укупно 164 студента, а од тога по старом програму 153 студента, а по новом програму после 2006. године 11 студената.