Reč studenata

Pejzažna arhitektura ne spada u krajnji domen nauke, niti se može reći da u potpunosti pripada umetnosti. U toj profesiji nauka je lepa, a umetnost živa. Studiranje pejzažne arhitekture nije puko učenje činjenica, suvoparno bubanje formula ili tek prosta upotreba kreativnosti. Ne, studiranje pejzažne arhitekture je razumevanje sredine u kojoj živimo i shvatanje potrebe ljudi za svetom koji uništavamo. „Ako želiš da promeniš svet, počni od sebe“ je rečenica koja je obeležila moje srednjoškolske dane. Pejzažna arhitektura mi dozvoljava da menjam svet menjajući sebe. A to je zadatak kom vredi posvetiti život.

Milica Damnjanović

 

Dilema oko izbora fakulteta nestala je još onda kada sam se, kao dete, upustio u magični svet prirode i njenih lepota. Ljubav prema biljkama uzvraćena mi je kroz mogućnost da već kao student osnovnih studija budem angažovan kao demonstrator, zatim i da, kao student završne godine, dobijem praksu u jednoj od najznačajnijih institucija u Beogradu, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, a nakon toga i posao, kao najbolji student generacije, proglašen od strane Beogradskog univerziteta. Još jedna potvrda pravog izbora stigla je nakon što su dva prestižna japanska univerziteta prihvatila da budem njihov gost kao doktorand/istraživač, potvrđujući još jednom kvalitet Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu. Jedinstveni spoj prirode, ekologije i kreativnosti oduševljavaće i vas iznova i iznova.

Tomislav Adžić, student doktorskih studija

 

Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu mi je pružio širinu znanja o svim specifičnim aspektima struke, koja podrazumeva veliku raznolikost. Ali i više od toga. Sa svakim novim stručnim predmetom, profesorom i asistentom, otvarala su se vrata neke nove zanimljive oblasti.

Diplomirala sam kao student generacije, ne zato što mi je to bio cilj, već zato što su sve oblasti i predmeti bili toliko zanimljivi da su me vukli da ih istražujem. I izbor predmeta koji ću odabrati za diplomski tako se pretvorio u „slatku muku”, a nije mi bilo lako da odlučim ni u kom pravcu da krenem po završetku studija. Slučaj je doneo tu tešku odluku umesto mene, jer mi se ukazala prilika da radim kao pejzažni projektant. Radeći kao projektant pejzažne arhitekture susrećem se sa najrazličitijim projektima: od privatnih okućnica ‒ za koje je potreban šarm i intima, okućnica poslovnih i javnih objekata ‒ koji traže strogu i hladnu estetiku, parkova i drugih velikih otvorenih prostora ‒ koji zahtevaju razumevanje različitih kategorija korisnika i odgovaranje na njihove potrebe uvođenjem razlitih sadržaja, do sasvim specifičnih prostora poput, na primer, vrtića… Uz sve to neophodno je kreativno odgovarati na probleme, stvarati nova tehnička rešenja, pratiti nove trendove i uvoditi primenu novih materijala.

Najvažnije mi je što kao pejzažni projektant imam priliku ne samo da ulepšam nekome svakodnevicu, već je i olakšam, primenom inkluzivnog dizajna. Zbog svega toga uživam u poslu pejzažnog projektanta. Mogućnost da poboljšam uslove života drugima zaista me ispunjava. Pejzažna arhitektura me i dalje inspiriše i stalno podstiče na nova saznanja, zbog čega sam posle pet godina rada u struci, upisala i doktorske studije.

Danka Grbac, projektant pejzažne arhitekture

 

Kada sam završila osnovne studije na Šumarskom fakultetu, shvatila sam da sam uspela da spojim prirodu i umetnost u jedno. Danas sam student na doktorskim studijama na Odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i znam da mi je svaki dan prilika da naučim i otkrijem nešto novo. Nesebična pomoć profesora i kolega, kao i pozitivna radna atmosfera, umnogome pomažu da se osećam dobrodošlo i da izvučem maksimum iz svojih studija.

Marija Nešić, student doktorskih studija

 

Ukoliko imate potrebu da pozitivno i značajno utičete na svoju životnu okolinu, ukoliko vas interesuju najnoviji trendovi dizajna svih kategorija zelenih površina, kao i primenjivo stručno znanje u oblasti pejzažne arhitekture, hortikulture i pejzažnog inženjeringa, vreme provedeno na studijama pejzažne arhitekture i hortikulture će biti nezamenljivo. Korisna znanja iz oblasti proizvodnje, negovanja i zaštite ukrasnih biljaka, kao i urbanizma, planiranja i pejzažno-arhitektonskog projektovanja su nadohvat ruke.

Kristina Živković i Ervin Vukasović

 

U izboru moje profesije presudila je ljubav prema prirodi, biljnom svetu, crtanju i dizajnu, želja da budem kreativna i inovativna, kao i zadovoljstvo prema stvaranju i očuvanju lepote. Samim tim pejzažna arhitektura i hortikultura je bila logičan izbor. Multidisciplinarnost studija mi je omogućila sticanje znanja iz različitih oblasti (podizanja, negovanja, uređivanja, projektovanja zelenih površina). Prednost predstavlja i rad u manjim grupama, kao i to što imamo dobru saradnju sa profesorima, dosta praktičnog rada i prakse na terenu. Sve je podređeno idejama, napretku i razvoju studenata. Učešće na brojnim stručnim radionicama, konkursima, konferencijama, rad u multidisciplinarnim timovima doneli su mi novo iskustvo, druženje sa novim ljudima sličnih profesija (arhitekte, urbanisti), ali i nagrade, koje su mi predstavljale podsticaj. Zato sam na modulu Pejzažna arhitektura upisala i master studije, kako bih uz nova znanja i veštine u delo mogla da sprovedem i svoje ideje u oblasti planiranja, projektovanja otvorenih površina i upravljanja predelima.

Dejana Milošev

 

Kada je trebalo da se odlučim za fakultet, jedino što sam znala je da želim da se bavim nečim što će mi omogućiti da boravim u otvorenom prostoru i prirodi. Sa druge strane, moja velika ljubav je istorija umetnosti. Činilo mi se da bi pejzažna arhitektura mogla obuhvatiti oba i sada, posle završenih osnovnih studija i upisanog mastera na modulu Planiranje i projektovanje, sigurna sam da nisam pogrešila. Na početku studija nije delovalo jednostavno baviti se istovremeno sistematikom biljaka i nivelacijom, pedologijom, ekoklimatologijom, istorijom pejzažne arhitekture, i često sam se pitala da li moje studije uopšte imaju smisla. Međutim, na kraju četvrte godine osnovnih studija, sve se samo od sebe posložilo i shvatila sam da su mi sva stečena znanja preko potrebna za ideju koja mi se tokom studija iskristalisala u glavi – želim da ostavim svoj trag u prostoru, na način koji će poštovati i negovati prirodu i zadovoljavati potrebe ljudi koji u tom prostoru borave. Pejzažna arhitektura me je prvenstveno naučila da razumem prostor i prirodne procese koji se u njemu odvijaju, dala mi je mogućnost da stvorim svoj kreativni izraz, i pružila mi način poimanja sopstvenog okruženja, koji ne poseduje nijedna druga disciplina.

Danica Novković

 

Pejzažnu arhitekturu i hortikulturu sam upisao računajući da će to biti idealan kompromis između mojih interesovanja za crtanje i biologiju, a sada nakon četiri godine studiranja sa sigurnošću mogu da kažem da me je ovaj nepredvidivi put saznanja odveo mnogo dalje od početnih očekivanja. Znanje koje sam stekao je uticalo na izgradnju drugačije percepcije sveta i pružilo mi mogućnost da razumem prostor kroz prizmu pejzažne arhitekture. Širok spektar naučnih disciplina koje se izučavaju motivisao me je da nastavim studije kako bih kompletirao i čvrsto povezao dosadašnja saznanja.

Momir Krč