Реч студената

Пејзажна архитектура не спада у крајњи домен науке, нити се може рећи да у потпуности припада уметности. У тој професији наука је лепа, а уметност жива. Студирање пејзажне архитектуре није пуко учење чињеница, сувопарно бубање формула или тек проста употреба креативности. Не, студирање пејзажне архитектуре је разумевање средине у којој живимо и схватање потребе људи за светом који уништавамо. „Ако желиш да промениш свет, почни од себе“ је реченица која је обележила моје средњошколске дане. Пејзажна архитектура ми дозвољава да мењам свет мењајући себе. А то је задатак ком вреди посветити живот.

Милица Дамњановић

 

Дилема око избора факултета нестала је још онда када сам се, као дете, упустио у магични свет природе и њених лепота. Љубав према биљкама узвраћена ми је кроз могућност да већ као студент основних студија будем ангажован као демонстратор, затим и да, као студент завршне године, добијем праксу у једној од најзначајнијих институција у Београду, Секретаријату за заштиту животне средине, а након тога и посао, као најбољи студент генерације, проглашен од стране Београдског универзитета. Још једна потврда правог избора стигла је након што су два престижна јапанска универзитета прихватила да будем њихов гост као докторанд/истраживач, потврђујући још једном квалитет Одсека за пејзажну архитектуру и хортикултуру. Јединствени спој природе, екологије и креативности одушевљаваће и вас изнова и изнова.

Томислав Аџић, студент докторских студија

 

Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру ми је пружио ширину знања о свим специфичним аспектима струке, која подразумева велику разноликост. Али и више од тога. Са сваким новим стручним предметом, професором и асистентом, отварала су се врата неке нове занимљиве области.

Дипломирала сам као студент генерације, не зато што ми је то био циљ, већ зато што су све области и предмети били толико занимљиви да су ме вукли да их истражујем. И избор предмета који ћу одабрати за дипломски тако се претворио у „слатку муку”, а није ми било лако да одлучим ни у ком правцу да кренем по завршетку студија. Случај је донео ту тешку одлуку уместо мене, јер ми се указала прилика да радим као пејзажни пројектант. Радећи као пројектант пејзажне архитектуре сусрећем се са најразличитијим пројектима: од приватних окућница ‒ за које је потребан шарм и интима, окућница пословних и јавних објеката ‒ који траже строгу и хладну естетику, паркова и других великих отворених простора ‒ који захтевају разумевање различитих категорија корисника и одговарање на њихове потребе увођењем разлитих садржаја, до сасвим специфичних простора попут, на пример, вртића… Уз све то неопходно је креативно одговарати на проблеме, стварати нова техничка решења, пратити нове трендове и уводити примену нових материјала.

Најважније ми је што као пејзажни пројектант имам прилику не само да улепшам некоме свакодневицу, већ је и олакшам, применом инклузивног дизајна. Због свега тога уживам у послу пејзажног пројектанта. Могућност да побољшам услове живота другима заиста ме испуњава. Пејзажна архитектура ме и даље инспирише и стално подстиче на нова сазнања, због чега сам после пет година рада у струци, уписала и докторске студије.

Данка Грбац, пројектант пејзажне архитектуре

 

Када сам завршила основне студије на Шумарском факултету, схватила сам да сам успела да спојим природу и уметност у једно. Данас сам студент на докторским студијама на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру и знам да ми је сваки дан прилика да научим и откријем нешто ново. Несебична помоћ професора и колега, као и позитивна радна атмосфера, умногоме помажу да се осећам добродошло и да извучем максимум из својих студија.

Марија Нешић, студент докторских студија

 

Уколико имате потребу да позитивно и значајно утичете на своју животну околину, уколико вас интересују најновији трендови дизајна свих категорија зелених површина, као и примењиво стручно знање у области пејзажне архитектуре, хортикултуре и пејзажног инжењеринга, време проведено на студијама пејзажне архитектуре и хортикултуре ће бити незаменљиво. Корисна знања из области производње, неговања и заштите украсних биљака, као и урбанизма, планирања и пејзажно-архитектонског пројектовања су надохват руке.

Кристина Живковић и Ервин Вукасовић

 

У избoру мoje прoфeсиje прeсудилa je љубaв прeмa прирoди, биљнoм свeту, цртaњу и дизajну, жeљa дa будeм крeaтивнa и инoвaтивнa, кao и зaдoвoљствo прeмa ствaрaњу и oчувaњу лeпoтe. Сaмим тим пejзaжнa aрхитeктурa и хoртикултурa је била лoгичaн избoр. Mултидисциплинaрнoст студиja ми je oмoгућилa стицaњe знaњa из рaзличитих oблaсти (пoдизaњa, нeгoвaњa, урeђивaњa, прojeктoвaњa зeлeних пoвршинa). Прeднoст прeдстaвљa и рaд у мaњим групaмa, као и то што имaмo дoбру сaрaдњу сa прoфeсoримa, дoстa прaктичнoг рaдa и прaксe нa тeрeну. Свe je пoдрeђeнo идejaмa, нaпрeтку и рaзвojу студeнaтa. Учeшћe нa брojним стручним рaдиoницaмa, кoнкурсимa, кoнфeрeнциjaмa, рaд у мултидисциплинaрним тимoвимa дoнeли су ми нoвo искуствo, дружeњe сa нoвим људимa сличних прoфeсиja (aрхитeктe, урбaнисти), aли и нaгрaдe, кoje су ми прeдстaвљaлe пoдстицaj. Зaтo сaм нa мoдулу Пejзaжнa aрхитeктурa уписaлa и мaстeр студиje, кaкo бих уз нoвa знaњa и вeштинe у дeлo мoглa дa спрoвeдeм и свoje идeje у oблaсти плaнирaњa, прojeктoвaњa oтвoрeних пoвршинa и упрaвљaња прeдeлимa.

Дejaнa Mилoшeв

 

Када је требало да се одлучим за факултет, једино што сам знала је да желим да се бавим нечим што ће ми омогућити да боравим у отвореном простору и природи. Са друге стране, моја велика љубав је историја уметности. Чинило ми се да би пејзажна архитектура могла обухватити оба и сада, после завршених основних студија и уписаног мастера на модулу Планирање и пројектовање, сигурна сам да нисам погрешила. На почетку студија није деловало једноставно бавити се истовремено систематиком биљака и нивелацијом, педологијом, екоклиматологијом, историјом пејзажне архитектуре, и често сам се питала да ли моје студије уопште имају смисла. Међутим, на крају четврте године основних студија, све се само од себе посложило и схватила сам да су ми сва стечена знања преко потребна за идеју која ми се током студија искристалисала у глави – желим да оставим свој траг у простору, на начин који ће поштовати и неговати природу и задовољавати потребе људи који у том простору бораве. Пејзажна архитектура ме је првенствено научила да разумем простор и природне процесе који се у њему одвијају, дала ми је могућност да створим свој креативни израз, и пружила ми начин поимања сопственог окружења, који не поседује ниједна друга дисциплина.

Даница Новковић

 

Пејзажну архитектуру и хортикултуру сам уписао рачунајући да ће то бити идеалан компромис између мојих интересовања за цртање и биологију, а сада након четири године студирања са сигурношћу могу да кажем да ме је овај непредвидиви пут сазнања одвео много даље од почетних очекивања. Знање које сам стекао је утицало на изградњу другачије перцепције света и пружило ми могућност да разумем простор кроз призму пејзажне архитектуре. Широк спектар научних дисциплина које се изучавају мотивисао ме је да наставим студије како бих комплетирао и чврсто повезао досадашња сазнања.

Момир Крч