Istorijat

Na inicijativu tadašnjeg dekana prof. dr Tome Bunuševca, prvog prorektora Univerziteta u Beogradu sa Šumarskog fakulteta i predstavnika Fakulteta u prvom Savetu Univerziteta u Beogradu, 4. januara 1960. godine. Savet Šumarskog fakulteta usvojio je Statut Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kojim je formiran Odsek za ozelenjavanje naselja, prvi na šumarskim fakultetima u bivšoj Jugoslaviji. Na ovaj način je osnovna i po sadržaju vrlo raznovrsna materija šumarstva podeljena na više specifičnih delatnosti, odnosno nastavnim planom su uvedene sasvim nove materije, do tada neproučavane ili nedovoljno proučavane na Fakultetu. Predsednik Odseka bio je prof. dr Toma Bunuševac. Odsek je imao samo jednu katedru – Katedru ozelenjavanja naselja. Prvi nastavni plan  Odseka za ozelenjavanje naselja, koji je potvrđen Statutom iz 1960. godine, bio je u primeni od 1. oktobra 1958. godine.

Prvi nastavni plan obuhvatao je materiju koja je izučavana kroz 23 predmeta sa 18 do 29 časova nedeljno. Ispiti su se polagali usmeno. Diplomski rad je obuhvatao materiju jednog stručnog ili naučnog problema u vidu pismene obrade. Veliki broj predmeta u ovom nastavnom planu bio je zajednički sa Odsekom za šumarstvo, koji je i pružio najveću podršku u izvođenju nastave na novoformiranom odseku, čiji su nastavnici, posebno na nižim godinama, realizovali nastavu za one predmete koje su predavali i na svom odseku. Prvi nastavni plan je zamenjen 1. oktobra 1961. godine planom koji je obuhvatao materiju koja je izučavana kroz 26 predmeta sa 22 do 29 časova nedeljno. Po navedenom planu uveden je i strani jezik.

Statutom iz 1966. godine utvrđeno je da se četvorogodišnja nastava, kao i poslediplomska nastava, obavlja na Odseku za hortikulturu. Predsednik Odseka bio je prof. dr Toma Bunuševac. Organizacionu strukturu Odseka sačinjavale su Katedra ozelenjavanja naselja i Katedra projektovanja parkova.

Statutom iz 1973. godine Odsek je postao samoupravni Institut za pejzažnu arhitekturu. Prvi šef Instituta bio je prof. dr Slobodan Stilinović.

Od 5. aprila 1988. godine Fakultet je bio jedinstvena organizaciona jedinica koja obavlja nastavnu i naučnoistraživačku delatnost. U okviru nastavne delatnosti VIII-1 i VIII-2 stepen stručne spreme delovao je i Odsek za pejzažnu arhitekturu. Organizacionu strukturu Odseka sačinjavale su Katedra za podizanje zelenih površina, Katedra projektovanja i uređivanja parkova i Katedra za proizvodnju ukrasnih biljaka. Nazivi katedara su se promenili 1994. godine, pa su organizacionu strukturu Odseka sačinjavale Katedra za podizanje i negovanje zelenih površina, Katedra projektovanja zelenih površina i Katedra za proizvodnju ukrasnih biljaka. Ovakva organizacija Fakulteta i naziv Odseka trajali su do 2002. godine, kada je Odsek promenio naziv u Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu. Organizacionu strukturu Odseka sačinjavale su katedre koje su aktuelne i danas: Katedra za pejzažni inženjering, Katedra za pejzažnu hortikulturu i Katedra za planiranje i projektovanje u pejzažnoj arhitekturi.

Nakon promene organizacione strukture Fakulteta prvi predsednik Odseka bio je prof. dr Miodrag Kovačević (2001‒2003). Predsednici odseka bili su: prof. dr Jasminka Cvejić (2003‒2007), prof. dr Mihailo Grbić (2007‒2009), prof. dr Matilda Đukić (2009‒2012) i prof. dr Mirjana Ocokoljić (aktuelni predsednik od 1. oktobra 2012. godine).

Hronologija razvoja Odseka u proteklih 56 godina pokazuje dinamičnost razvoja, koja je uslovljena praćenjem potreba u praksi i trendova u nauci. Značajan doprinos razvoju Odseka i Šumarskog fakulteta u celini, od 1960. do 2016. godine, dali su predstavnici Odseka u Upravi Fakulteta.

Dekani:

• prof. dr Slobodan Stilinović (1977‒1979)
• prof. dr Olga Mijanović (1985‒1987), prva i jedina žena dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prodekani:

• prof. dr Emilija Vukićević (1971‒1973) – prva žena doktor Šumarskih nauka u bivšoj Jugoslaviji (23. oktobra 1959. godine);
• prof. dr Matilda Đukić  (2001‒2003);
• prof. dr Mihailo Grbić (2003‒2007);
• prof. dr Jasminka Cvejić (2007‒2009);
• prof. dr Mirjana Ocokoljić (2009‒2012);
• prof. dr Jelena Tomićević  (oktobar 2012‒februar 2013) i
• prof. dr Vesna Golubović-Ćurguz (aktuelni prodekan od 2013. godine).

AKADEMSKA, STRUČNA I NAUČNA ZVANJA STEČENA NA ODSEKU ZA PEJZAŽNU ARHITEKTURU I HORTIKULTURU

U periodu od 1960. do 2016. godine po propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju 2006. godine Odsek je iškolovao:

• 1.757 diplomiranih inženjera (prvi diplomirani inženjer je Slavoljub Kosorić ‒ 22. jun 1964. godine),
• 56 magistara nauka (prvi magistar nauka je Milan Sapundžić ‒ 22. jun 1964. godine) i
• 32 doktora nauka (prvi doktor nauka je Milan Sapundžić ‒ 23. mart 1967. godine).

A prema evropskom modelu studijskog programa, zasnovanom na Bolonjskom procesu, od 2006. do 2016. godine:

• 263 diplomirana inženjera (prvi diplomirani inženjer je Marina Zujić ‒ 24. januar 2011. godine),
• 141 master inženjera (prvi master inženjer je Ana Gačić ‒ 15. jun 2009. godine) i
• 4 doktora nauka (prvi doktor nauka je Đurđa Stojičić ‒ 2. jun 2014. godine).