Пејзажна архитектура и хортикултура

Поглед у пејзажну архитектуру

Пејзаж који нас окружује је динамичан и чудесан. Он је извор живота, хране, воде, али и лепоте, боја, мириса… Створен је од природе, али и уређен од стране човека. Може да се креира на микро нивоу прављењем мини пејзажа – врт око куће, или се на нивоу града ствара парк, зелени трг или читава зелена мрежа која ублажава последице климатских промена, релаксира људску психу, оживљава слику сивила града… Пејзаж може да се креира и на нивоу региона, уређивањем рубних зона градова или читавих туристичких подручја, водећи рачуна о очувању склада између природног и створеног (културног) предела, односно човека и природе, тиме подижући квалитет живота људи.

Ко се бави таквим креирањем окружења?

Пејзажна архитектура!

Пејзажна архитектура се темељи на разумевању начина на који окружење функционише и шта свако место чини јединственим. Суштину ове професије чини спој науке, уметности и културе, визије и мисли. То је креативна професија вештина планирања, пројектовања и управљања отвореним просторима. Свој рад пејзажне архитекте заснивају на знањима о природним наукама, политикама планирања, дизајну и инжењерским знањима. Водећи рачуна о односима природног и створеног, они утичу на побољшање квалитета живота људи, штитећи, афирмишући и унапређујући отворене и природи блиске просторе (Landscape Institute, 2019).

Уклапање човека у природу је створило предивне културне пределе Тоскане, али и величанствене вртове италијанске ренесансе. Давно, пре тога, мистичност места је инспирисала човека да створи неке необичне пејзаже, као што је познати Стоунхенџ (Stonehenge) у Енглеској. Кинеска култура која је уздизала природу на ниво божанства, дивљење према њој исказала је у кинеском врту, који је светску славу добио кроз модификоване копије оличене у јапанском врту. На другој страни света, Французи су створили правилне геометријске вртове и паркове. Енглези су копирали кинески „стил“ и створили „пејзажне“ паркове испуњене питорескношћу и романтиком, а период XX века је створио варијације пејзажног (енглеског) приступа комбинујући зелено и грађено. Данас, савремено доба ствара нове приступе и нове комбинације грађених и природи блиских структура, укључујући у тај процес и најсавременију технологију.

Осмишљено понашање према окружењу и избалансиран однос човека и природе је неминовност. С њим се мора поступати с опрезом, уређујући га синтезно уз упознавање са свим што га чини тако комплексним. Управо је то основни задатак пејзажне архитектуре, струке свесне да се начињене грешке враћају човечанству као бумеранг. Стога је данас тежиште активности у области пејзажне архитектуре усмерено у правцу заштите и унапређења карактера урбаних и руралних предела с циљем адаптације на промене које су изазване друштвеним и економским процесима, као и процесима у животној средини (климатске промене).

Како пејзажна архитектура делује?

Пејзажна архитектура утиче на простор на различитим просторним нивоима, од широког планирања предела и региона, преко осмишљавања отворених простора града, до дизајнирања вртова и балкона.

На регионалним просторним размерама пејзажна архитектура се бави планирањем и уређивањем предела. Ова област има у фокусу заштиту и унапређење карактера предела у планирању просторног развоја на различитим размерама (националним, регионалним и локалним). Посебно актуелно подручје деловања је израда просторних планова подручја посебне намене за објекте заштите природе, израда планова зелене инфраструктуре за урбана подручја као и израда визуелних процена утицаја на животну средину.

На детаљнијем нивоу, делује друга област пејзажне архитектуре – пејзажноархитектонски дизајн. Ова област се бави детаљном креацијом различитих типова простора: паркова, излетишта, меморијалних простора, отворених простора стамбених блокова и установа, тргова, приватних вртова, зелених кровова…

Креирајући просторне облике, често је потребно саопштити и примерено скривену поруку, идеју, метафору или симболику. Стога, пејзажноархитектонски дизајн тежи да створи композицију у простору која има структуру, функцију, облик и значење. Ту композицију чине разнолики елементи природних структура -рељеф, вода, а на првом месту биљке, као и створене компоненте – мале грађевине, застори, мобилијар, скулптуре, али и архитектонски објекти са којима је потребно успоставити усклађен однос.

Једна од области пејзажне архитектуре је и пејзажно инжењерство које треба да реализује (изгради) замишљено у простору, као и да води бригу о одржавању и неговању пејзажа које користи човек. Створени пејзаж треба да живи свој живот и временом да добија на значају, нарочито због биљака које својим растом постају све важније.

Познавање биљног материјала као битног елемента пејзажа, његове улоге у успешном дизајну или правој функцији у простору, захтева познавање биоеколошких особина биљака и процеса у њима, што пејзажној архитектури омогућава рад са здравим градивним елементима.

Од свих примењених уметности и просторно-уређивачких области, динамика и вишедимензионалност су најизраженији у пејзажној архитектури. Временска димензија пејзажа је изразита, нарочито када структуру простора чине вода и биљке. Променљивост се сагледава на дневном нивоу, кроз игру светлости и сенке, кроз промену метеоролошких услова, а исто тако је изражена динамика сезонских промена. Посебну димензију пејзажне архитектуре чини активирање чула мириса, као и чула слуха кроз динамику звука (жубор воде, цвркут птица…). Најједноставније речено – простори пејзажне архитектуре су живи. То је основна специфичност и различитост пејзажне архитектуре у односу на архитектуру грађевина и друге примењене уметности.