Историјат
Шумарски одсек Пољопривредног факултета у Београду основан је 5. 12. 1920. године. У наставном програму на том Одсеку је до 1949. постојао само један предмет на коме се предавала проблематика ерозије и бујичних токова под називом „Уређивање бујица”. Према наставном плану предмет је био у IV години студија. За време Другог светског рата Шумарски факултет није радио.
После рата настава је почела школске 1945/46. године. Предмет Уређивање бујица је предавао проф. Сретен Росић. Шумарски факултет се 1949. године одвојио од Пољопривредног факултета. Шумарски факултет је остао у истој згради са Пољопривредним факултетом у Земуну до школске 1954/55. године, када се пресељава у зграду у којој је и данас.
Од школске 1952/53. године проблематика бујичних токова и ерозије се проучава на предмету „Уређивање бујица и заштита од ерозије” на IV години студија. 1960. године на Шумарском факултету се формира 5 одсека, међу којима и Одсек за ерозију и бујице. На Одсеку за ерозију и бујице предмети су распоређени у две катедре: Катедра за бујице и ерозију и Катедра за шумске мелиорације. Одсек мења назив 1961. године у Одсек за ерозију и мелиорације.
Нова реорганизација Шумарског факултета извршена је 1973. године. Одсеци су постали институти и сви су, осим шумарског, променили назив. Дотадашњи Одсек за ерозију и мелиорације је постао Институт за водопривреду ерозионих подручја.
Значајна промена у организацији Шумарског факултета десила се 1988. године. Тада су постојећи институти реорганизовани у одсеке а сваки одсек је представљао један од образовних профила факултета. Одсек тада добија назив Одсек за заштиту од ерозије а завршени студенти добијају звање дипломирани инжењер шумарства за заштиту од ерозије. Рад Одсека је и даље организован кроз две катедре: Катедра за бујице и ерозију и Катедра за мелиорације.
На основу спорног Закона о високом образовању из 1998. године извршена је нова реорганизација факултета. На Одсеку за заштиту од ерозије, поред постојеће две, формира се још једна катедра: Катедра за противерозиону геотехнику. Предмети: Основи геотехнике у бујичарству, Хидрогеологија са геоморфологијом, Хидраулика са хидрологијом и Организација грађења и механизација противерозионих радова постају предмети на тој новој катедри. Тада формирана Катедра за противерозиону геотехнику и сада је у саставу Одсека, уз промену која је настала 2000. године, када су предмети ове катедре: Хидраулика са хидрологијом и Организација грађења и механизација противерозионих радова поново постали предмети Катедре за бујице и ерозију. Предмет Материјали у противерозионим радовима је са Катедре за бујице и ерозију пребачен на Катедру за противерозиону геотехнику.
После усвајања закона о високом образовању 2005. године на Факултету се врши измена статута и усваја нови наставни план за све образовне профиле, на принципима Болоњске декларације. Једна од значајних промена је нови назив Одсека, који се задржао до данас ‒ Одсек за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. Назив Одсека је проистекао из назива студијског програма основних академских студија и мастер студија. Уводе се изборни предмети на свим годинама. Студијски програм основних академских студија Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса први пут је акредитован 2009. године. Тада је акредитован и студијски програм мастер академских студија, као заједнички програм, у коме је Одсек имао два модула. Акредитацијом 2013. године акредитовани су студијски програми основних и мастер студија Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса а студијски програм докторских студија је и даље остао заједнички за сва четири одсека Шумарског факултета. Oд 2019. године Одсек је акредитовао студијски програм докторских студија Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса.
На Одсеку је дипломирало укупно 739 студената, од тога по старом програму, који је важио до 2006. године, 652 студената. Од оснивања Одсека према старом програму магистарске студије је завршио 51 студент а докторске титуле стекло је 37 кандидата. Укупно дипломираних студената на основним академским студијама по новом програму према Болоњском процесу од 2006. године је 87, на мастер академским студијама 64, а на докторским студијама 7 студената.
Декани Шумарског факултета су були и чланови овог одсека:
проф. Сретен Росић , први декан Шумарског факултета (1949‒1951)
проф. Велизар Велашевић (1975‒1977)
проф. Љубиша Јевтић (1983‒1985)
проф. Ратко Кадовић (2004‒2009)
проф. Ратко Ристић (2015‒2021 )
Наставници и сарадници
Наставно особље:
др Гроздана Гајић, редовни професор
др Зоран Никић, редовни професор
др Нада Драговић, редовни професор
др Ратко Ристић, редовни професор
др Снежана Белановић Симић, редовни професор
др Весна Ђукић, ванредни професор
др Јелена Белоица, ванредни професор
др Мирјана Тодосијевић, ванредни професор
др Сара Лукић, ванредни професор
др Весна Николић, ванредни професор
др Ненад Марић, доцент
др Тијана Вулевић, доцент
др Александар Анђелковић, асистент са докторатом
др Вукашин Милчановић, асистент са докторатом
др Никола Живановић, асистент са докторатом
др Предраг Миљковић, асистент са докторатом
Msc Катарина Лазаревић, асистент
Msc Синиша Половина, асистент
Msc Ерић Ранка, асистент
Ненаставно особље:
Малушевић Иван, сарадник у високом образовању
дипл. инж. Бранислава Михајловић, сарадник у високом образовању
Професори у пензији:
проф. Миодраг Златић
проф. Војислав Ђековић
проф. Стеван Дожић
проф. Станимир Костадинов
проф. Ратко Кадовић
проф. Љубомир Летић
проф. Вјачеслава Матић
проф. Тиосав Тодоровић
проф. Милан Веселиновић
проф. Мирољуб Ђоровић
У периоду пре 1956. године, нису постојале катедре као организационе јединице, па ни катедра која би обједињавала стручне предмете економског и организационог карактера. Међутим, од оснивања факултета постојали су бројни предмети који су фигурирали у наставним плановима и програмима, а који су касније били окосница одговарајуће катедре. Ти предмети су носили следеће називе:
- Статут из 1930. год.
Народна економија, Управа шума и рачуноводство, Шумарска политика, Рачунање вредности шума, Општи основи права и шумарско законодавство, Шумска трговина и индустрија; - Статут из 1945. год.
Марксизам-лењинизам, Политичка економија, Организација шумарства и планирање; - Статут из 1952. год.
Политичка економија, Организација и пословање у шумарству, Економика шумарства, Шумско-привредна географија са трговином дрвета.
Статутом Шумарског факултета из 1956. године формирају се одсеци и катедре, као организационе јединице факултета. Тада је формирана и Катедра економике шумарства и дрвне индустрије, где су обухваћени предмети као што су: Политичка економија, Економика шумарства, Основи права и законодавства, Организација и пословање у шумарству, Трговина дрветом, Књиговодство, евиденција и индустријска статистика (предавани на Одсеку за шумарство) и Економика дрвне индустрије, Заштита рада и Организација производње у предузећима за прераду дрвета (предавани на Одсеку за дрвну индустрију). То је била заједничка катедра за два одсека и представљала је покушај да се кроз једну катедру организује настава и истраживачки рад на више сродних дисциплина на два различита одсека.
Четири године касније (1960. год.), са значајним осамостаљењем Одсека за дрвну индустрију, део предмета се сели на одговарајућу катедру овог одсека, али се од концепта обједињавања не одустаје. Тако долази до промене назива у Катедра економике шумарства, што је праћено извесним променама у оквиру структуре предмета (неки се више не предају, а неки нови формирају), при чему се уместо предмета са Одсека за дрвну индустрију убацују сродни предмети са Одсека за бујице и ерозију. То се из назива катедре није видело, већ се та промена запажа кроз списак предмета. Ти предмети су били: Економија, Економика шумарства, Организација и пословање у шумарству (са Одсека за шумарство) и Организација и економика производње у еродираним областима (са Одсека за бујице и ерозију).
Тек Статутом из 1966. год. Формира се Катедра економике шумарства са наставним предметима који представљају заокружену целину друштвено-економског карактера. У овом периоду задржана су три већ постојећа предмета: Економија, Економика шумарства и Организација и пословање у шумарству, али су додати и неки нови, као што су: Наука о раду, Трговина дрветом са шумско-привредном географијом и Основи науке о друштву.
У даљем развоју, Статутом из 1974. год. Катедра економике шумарства уводи у програм и предмете као што су: Политичка економија, Друштвено-економско уређење СФРЈ, Основи марксизма са социологијом и Економика уређења сливова, а задржава већ постојеће: Организација и пословање у шумарству, Трговина дрветом са шумско-привредном географијом и Економика шумарства. Занимљиво је да и овде фигурира један предмет са Одсека за бујице и ерозију (Економика уређења сливова), сродан са предметима на Одсеку за шумарство. Разлог је вероватно што, стручно посматрано, није имао сродних дисциплина на Одсеку за бујице и ерозију (већина осталих су били предмети техничког усмерења), а само један овакав предмет није био довољан за дефинисање катедре на овом одсеку.
Статутом из 1977. год. Катедра мења назив у Катедра друштвено-економских предмета, а предмети су били: Основи марксизма, теорија и пракса самоуправљања, Политичка економија, Организација и пословање у шумарству, Трговина дрветом са шумско-привредном географијом и Економика шумарства.
Касније, Статутом из 1983. год. долази до нове промене назива у Катедра економике и организације шумарства, док предмети остају исти као и у оквиру претходног наставног плана: Основи марксизма, теорија и пракса самоуправљања, Политичка економија, Организација и пословање у шумарству, Трговина дрветом са шумско-привредном географијом и Економика шумарства.
Промене Статута 1994. године, доводе до озбиљнијих промена, па предмет Социологија прелази у Кабинет општих предмета, док се остали предмети прикључују предметима са Катедре планирања газдовања шумама. Тако формирана катедра носи назив Катедра планирања и организације газдовања шумама.
У овом облику Катедра је постојала све до 2002. године, када се поново обједињавају предмети са некадашње Катедре економике и организације шумарства (Основи економије и социологије, Организација и пословање у шумарству, Трговина дрветом и шумско-привредна географија и Економика шумарства), а катедри се враћа стари назив – Катедра економике и организације шумарства.
Статутом из 2008. год. на Катедри економике и организације шумарства два предмета се деле на по два нова. Тако уместо предмета Основи економије и социологије, уводе се Социологија и Основи економије, а предмет Трговина и шумско-привредна географија се дели на предмете Трговина шумским производима и Шумско-привредна географија. Поред тога, уводи се и нови предмет Шумарска политика и законодавство.
Статутом из 2012. год. задржан је назив – Катедра економике и организације шумарства. Међутим, даљим развојем „Болоњског процеса“, унапређују се актуелни наставни планови, што резултира појавом неких нових предмета. Тако сада Катедра обухвата предмете: Основи економије, Социологија, Организација и пословање у шумарству, Трговина шумским производима, Економика шумарства, Економска географија шумских ресурса, Шумарска политика и законодавство, Предузетништво и мала и средња предузећа у шумарству и Маркетинг шумских производа.
Имајући у виду динамику промена наставних садржаја, која одговара динамици научних истраживања и променама друштвено-економских односа, јасно је да ће се трансформација унутрашње организације Шумарског факултета наставити и у будућности. То свакако важи и за Катедру економике и организације шумарства, па се очекују нови наставни садржаји, било у оквиру традиционалних предмета, било у облику неких нових.