+

Мирјана Шијачић-Николић

Редовни професор
Телефон: +381 (11) 3053 889
Е-маил: mirjana.sijacic-nikolic@sfb.bg.ac.rs
Кабинет: 117
Консултације: понедељак, 9‒10 часова, кабинет 117

Др Мирјана Шијачић-Николић рођена је 1968. године у Београду. На Шумарски факултет Универзитета у Београду уписала се 1986. године. Дипломирала је 1991. године, на Одсеку за шумарство. На Катедри Семенарствa, расадничарствa и пошумљавањa, 1992. године, изабрана је звање асистента-приправника. На Универзитету у Београду – Шумарском факултету, у звање доцента изабрана је 2001. године, у звање ванредног професора 2007. године, а у звање редовног професора  2011. године.

Током реформе наставног плана и програма на Шумарском факултету, 2010. године, иницирала је увођење предмета Конзервација и усмерено коришћење шумских генетичких ресурса, на мастер студијама, за који је написала и уџбеник под истим насловом. Коутор је два универзитетска уџбеника: „Шумарска генетика“ (2021) и „Заштита угрожених врста“ (2021) као и два помоћна универзитетскa уџбеника: „Практикум из генетике са оплемењивањем биљака“ (2003 и 2013) и „Приручник из биологије за полагање квалификационих испита“ (2003, 2005, 2009, 2013). Аутор је више збирки задатака из шумарске генетике са оплемењивањем биљака, као и библиографије „In memoriam Проф. др Александар Туцовић“ (2005). Уредник је међународне монографије „Forests of Southeast Europe Under a Changing Climаte – Conservation of Genetic Resources“ у издању Springer-a (2019); главни и одговорни уредник публикације „100 година Шумарског факултета“ на српском (2020) и енглеском језику (2021) и уредник публикације „100 година Одсека за шумарство“ (2020).  

У свом досадашњем раду објавила је преко 350 библиографских јединица које се баве генетиком шумског дрвећа, оплемењивањем биљака, конзервацијом и усмереним коришћењем шумских генетичких ресурса и биљном производљом. Радови су цитирани 772 пута, h-индекс 13, i-10 индекс 27 (извор Gоogle Scholar). Учествовала је у реализацији преко 50 пројеката, од којих је руководила реализацијом 20 пројеката. Тренутно учествује у реализацији два међународна пројекта и већег броја COST акција. У часопису SEEFOR-South-east European forestry је Co-Editor-in-Chief.

Била је члан преко 40 комисијa за одбрану дипломских/завршних радова, учествовала је у 8 комисија за оцену и одбрану магистарских радова, 25 комисија за оцену и одбрану мастер радова и у 16 комисија за оцену и одбрану докторских дисертација, при чему је седам пута била ментор при изради докторске дисертације. Учествовала је у 27 комисија за изборе у звања, при чему је 14 пута била председник комисије. Оснивач је и руководилац Лабораторије за биотехнологију и Центра за мониторинг и конзервацију шумских генетичких ресурса на Шумарском факултету.

Специјализацију у лабораторији за биотехнологију Института за кукуруз у Земун пољу, обавила је 1999. године, где је одрадила и део истраживања везаних за докторску дисертацију. Током 2001. године била је учесник „International Training Programme on Conservation and Management of Forest Genetic Resources in Eastern Europe“ који је одражан у Аустрији (Гмунден) у организацији BMLFUW и IPGRI. Jунa 2005. године завршила је „Training Workshop on Forest Biodiversity“ (Пушкино, Москва) који је одржан у Русији у организацији Интернационалног Института за биљне генетичке ресурсе (IPGRI) и Владе Аустрије.

На Шумарском факултету Универзитет у Београду, била је продекан за научноистраживачки рад и међународну сарадњу (у два мандата); заменик председника Већа одсека за шумарство (у два мандата), руководилац докторских студија за Област Шумарство и шеф Катедре Семенарства, расадничарства и пошумљавања у више мандата. У периоду 2014-2016. годинe била је представник Шумарског факултета у Већу биотехничких наука, Универзитетa у Београду.

За редовног члана Академије инжењерских наука Србије (АИНС) изабрана је 2018. године, а 2019. године је изабрана за заменика секретара Одељења биотехничких наука. Именована је за националног координатора Србије у EUFORGEN-у (2020). Члан је Друштва генетичара Србије.

Ужа научна област

Семенарство, расадничарство и пошумљавање

Област истраживања

Шумарска генетика, оплемењивање биљака, оплемењивање украсних биљака, конзервација шумских генетичких ресурса, семенарство, расадничарство и пошумљавање.

Ангажовање у настави

Oсновне студије

Акредитација 2021

Акредитација 2013

Мастер студије

Акредитација 2021

Акредитација 2013

Мaстер академске студије на енглеском језику

Акредитација 2021

Докторске студије

Акредитација 2021

Акредитација 2013

Одабрани научни радови

  1. Nonić, M., Nedeljković J., Nonić D., Milovanović J., Šijačić-Nikolić, M. (2019): Regulatory framework for conservation and sustainable utilization of forest genetic resources in Serbia. In: Šijačić-Nikolić M., Milovanović J., Nonić M. (eds.): Forests of Southeast Europe Under a Changing Climate: Conservation of Genetic Resources. Springer International Publishing: 87-104, ISBN 978-3-319-95266-6; ISBN 978-3-319-95267-3 (eBook) DOI 10.1007/978-3-319-95267-3_7
  2. Čortan, D., Nonić, M., Šijačić-Nikolić, M. (2019): Phenotypic plasticity of European beech from international provenance trial in Serbia. In: Šijačić-Nikolić M., Milovanović J., Nonić M. (eds.): Forests of Southeast Europe Under a Changing Climate: Conservation of Genetic Resources. Springer International Publishing: 333-351 ISBN 978-3-319-95266-6; ISBN 978-3-319-95267-3 (eBook), DOI 10.1007/978-3-319-95267-3_29
  3. Milovanović, J., Šijačić-Nikolić, M., Nonić, M. (2019): Climate change aspects in forest genetic resources conservation in Serbia. In: Šijačić-Nikolić M., Milovanović J., Nonić M. (eds.): Forests of Southeast Europe Under a Changing Climate: Conservation of Genetic Resources. Springer International Publishing: 319-332 ISBN 978-3-319-95266-6; ISBN 978-3-319-95267-3 (eBook), DOI 10.1007/978-3-319-95267-3_28
  4. Šijačić-Nikolić, M., Milovanović, J. (2019): Conservation of Plant Species. In: Life on Land. Encyclopedia of the UN Sustainable Development Goals. Springer, Cham
  5. Šijačić-Nikolić, M., Nonić, M. (2019): Biological Diversity: Global Threats. In: Leal Filho W., Azul A., Brandli L., Özuyar P., Wall T. (eds) Life on Land. Encyclopedia of the UN Sustainable Development Goals. Springer, Cham
  6. Nonić, M., Šijačić-Nikolić, M. (2019): Genetic Diversity: Sources, Threats, and Conservation. In: Leal Filho W., Azul A., Brandli L., Özuyar P., Wall T. (eds) Life on Land. Encyclopedia of the UN Sustainable Development Goals. Springer, Cham
  7. Kerkez Janković, I., Nonić, M., Devetaković, J., Ivetić, V., Šijačić-Nikolić, M., Aleksić M.J. (2019): Technical overview of nuclear microsatellites for Fagus sp., and their utility in F. sylvatica from the central Balkans (Serbia), Scandinavian Journal of Forest Research, 34(7): 545-556 DOI: 10.1080/02827581.2019.1623305
  8. Ivetić V, Devetaković J, Nonić M, Stanković D, Šijačić-Nikolić M (2016): Genetic diversity and forest reproductive material – from seed source selection to planting, iForest 9: 801-812 [online 2016-06-13] http://www.sisef.it/iforest/contents/?id=ifor1577-009
  9. Nonić, M., Radojević, U., Milovanović, J., Perović, M., Šijačić-Nikolić, M. (2015): Comparative analysis of students’ attitudes toward implementation of genetically modified trees in Serbia, iForest 8: 714-718 [online 2015-01-08] URL: http://www.sisef.it/iforest/contents/?id=ifor1305-007
  10. Šijačić-Nikolić, M., Milovanović, J., Nonić, M. (2014): Conservation of Forest Genetic Resources. In: Ahuja M.R., Ramawat K.G. (eds.) “Biotechnology and Biodiversity” (Series: Sustainable Development and Biodiversity, Vol. 4). Springer: 103-129. http://www.springer.com/life+sciences/ecology/book/978-3-319-09380-2