Мирјана Шијачић-Николић

Др Мирјана Шијачић-Николић рођена је 1968. године у Београду. На Шумарском факултету Универзитета у Београду дипломирала је 1991. године.  У звање асистента приправника, на Катедри семенарства, расадничарства и пошумљавања, изабрана је 1992.; у звање доцента 2001; у звање ванредног професора 2007. и у звање редовног професора 2011. године.

У свом досадашњем раду објавила је 380 библиографских јединица које се баве генетиком шумског дрвећа, оплемењивањем биљака, конзервацијом и усмереним коришћењем шумских генетичких ресурса и биљном производљом. Учествовала је у реализацији 66 националних пројеката, од којих је руководила реализацијом 39 пројеката. Тренутно учествује у реализацији два међународна пројекта и две COST акција. У часопису SEEFOR-South-east European forestry је Co-Editor-in-Chief.

Коаутор је истакнуте монографије националног значаја под насловом „Генофонд дрвенастих врста СП „Шума Кошутњак“ (2023); три универзитетска уџбеника: „Конзервација и усмерено коришћење шумских генетичких ресурса“ (2010); „Заштита угрожених врста“ (2021) и „Шумарска генетика“ (2021), као и два помоћна универзитетскa уџбеника: „Практикум из генетике са оплемењивањем биљака“ (2003 и 2013) и „Приручник из биологије за полагање квалификационих испита“ (2003, 2005, 2009, 2013).

Аутор је више збирки задатака из шумарске генетике са оплемењивањем биљака, као и библиографије „In memoriam Проф. др Александар Туцовић“ (2005). Уредник је међународне монографије „Forests of Southeast Europe Under a Changing Climаte – Conservation of Genetic Resources“ у издању Springer-a (2019); главни и одговорни уредник публикације „100 година Шумарског факултета“ на српском (2020) и енглеском језику (2021) и уредник публикације „100 година Одсека за шумарство“ (2020).  

Током реформе наставног плана и програма на Шумарском факултету, 2010. године, иницирала је увођење предмета Конзервација и усмерено коришћење шумских генетичких ресурса, на мастер студијама, за који је написала и уџбеник под истим насловом. Оснивач је и руководилац Лабораторије за биотехнологију и Центра за мониторинг и конзервацију шумских генетичких ресурса на Шумарском факултету.

Била је члан 45 комисијa за одбрану дипломских/завршних радова, учествовала је у 8 комисија за оцену и одбрану магистарских радова, 30 комисија за оцену и одбрану мастер радова и у 23 комисије за оцену и одбрану докторских дисертација, при чему је седам пута била ментор при изради докторске дисертације. Учествовала је у 37 комисија за изборе у звања, при чему је преко 20 пута била председник комисије.

На Шумарском факултету Универзитет у Београду, била је продекан за научноистраживачки рад и међународну сарадњу (у два мандата); заменик председника Већа одсека за шумарство (у два мандата), руководилац докторских студија за Област Шумарство и шеф Катедре Семенарства, расадничарства и пошумљавања, у више мандата. У периоду 2014-2016. годинe била је представник Шумарског факултета у Већу биотехничких наука, Универзитетa у Београду. Од октобра 2024. године обавља дужност председника Већа одсека за шумарство и заштиту природе.

Национални координатор Републике Србије у европском програму за шумске генетичке ресурсе (EUFORGEN) била је у периоду 2020-2024. Председник је Комисије за стручне послове признавања полазног материјала за производњу квалификованог и тестираног репродуктивног материјала шумског дрвећа при Министартву пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.

За редовног члана Академије инжењерских наука Србије (АИНС) изабрана је 2018. године, а 2022. године је изабрана за секретара Одељења биотехничких наука.