Мартин Бобинац

Др Мартин Бобинац је рођен 19. децембра 1958. године у Бачком Моноштору. Основну школу завршио је у Бачком Моноштору, а гимназију у Сомбору. На Одсеку за шумарство Шумарског факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1982. године. Магистарски рад је одбранио 1988. године, а докторску дисертацију 1999. године, на истом факултету. На Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету у звање доцента изабран је 2000. године, у звање ванредног професора 2011. године, а у звање редовног професора 2017. године.

У протеклом периоду боравио је на научном усавршавању у више установа. Током 1990. год. био је на научном усавршавању у тадашњој Чехословачкој, на шумарским факултетима у Брну и Зволену. Више пута је боравио на краћим студијским боравцима на Шумарском факултету у Загребу, а у оквиру међувладиног програма научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске у периоду 2009‒2010. године је боравио на Хрватском шумарском институту. У оквиру међувладиног програма научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Црне Горе и Републике Словеније 2005‒2006. године је боравио на Институту за шумарство у Љубљани.

У свом досадашњем раду објавио је 280 библиографских јединица, од којих су 225 научни радови (18 у међународним часописима са SCI листе) из области Шумарства, претежно из научне дисциплине Гајење шума. Радови су му цитирани у 533 публикације (извор, Google Scholar  30.11.2021. год.), а број цитата износи 76 у часописима са SCI листе (извор, Web of Science  30.11.2021. год.).

У акредитационом периоду (Болоња 3) иницирао је увођење новог ‒ прилагођеног курса на основним академским студијама на студијском програму Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса и конципирао нови обавезни предмет Основи гајења шума. На студијском програму Шумарство je конципирао нове предмете на основним академским студијама: Основе гајења низијских шума ‒ изборни предмет; на мастер академским студијама: Гајење шума I ‒ обавезни предмет и Гајење низијских шума ‒изборни предмет; на докторским студијама: Гајење низијских шума ‒ изборни предмет и Прилагођена техника гајења шума инвазивним дрвенатим врстама‒ изборни предмет.

Написао је монографију „Екологија и обнова хигрофилних лужњакових шума Равног Срема”, који користи и Шумарски факултет у Загребу као наставну литературу. Аутор и коаутор је више поглавља у домаћим и међународним монографијама, а Матични научни одбор за биотехнологију и пољопривреду на основу мишљења експертских група 2015. године утврдио је предлог да монографија испуњава услове за доделу категорије „Истакнута монографија националног значаја”.

Био је ментор 2 дипломска рада, а члан 30 комисија за одбрану дипломских радова, учествовао је у 4 комисије за оцену и одбрану магистарских радова, на Шумарском и Биолошком факултету Универзитета у Београду, Шумарском факултету у Сарајеву и Загребу, и у 3 комисије за оцену и одбрану докторске дисертације на Универзитету у Београду ‒ Шумарском и Географском факултету и докторским студијама при Универзитету у Београду. Био је ментор 9 мастер радова, а тренутно се под његовим менторством реализује три докторске дисертације на Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету.

Учествовао је у реализацији 29 научноистраживачка пројекта, од којих у 8 међународних и 20 домаћих. Руководио је реализацијом 3 међународна и 5 домаћа пројекта.

На Шумарском факултету у Београду био је члан Савета Факултета, секретар и заменик шефа Катедре гајења шума, био је руководилац мастер студија на Одсеку за шумарство. Члан је Наставно-научног већа, Изборног већа  и руководилац је мастер студија на модулу:  Гајење шума.

Члан је Удружења шумарских инжењера и техничара Србије, Херболошког друштва Србије, Друштва за заштиту природе Србије и придружени је члан међународне асоцијације Prosilva. Био је члан редакционог одбора часописа Acta herbologica, а сада је члан међународног уредништва часописа Vatrogastvo i upravljanje požarima и часописа Glasilo Future, а члан је савета часописа Naše šume.

Ожењен је, отац је две ћерке.