Марина Нонић

Др Марина Нонић je рођена 28. фебруара 1985. године у Мајданпеку. Образовање је започела у Доњем Милановцу, где је 1999. године завршила основну школу као добитница Вукове дипломе. Школовање је наставила у Београду, где је 2003. године завршила Трећу београдску гимназију. Школске 2003/2004. године уписала је основне студије на Универзитету у Београду – Шумарском факултету, где је дипломирала 2008. године. Била је стипендиста Општине Мајданпек током основних студија, 2007. године. Докторске студије, на студијском програму Шумарство, уписала је школске 2009/2010., а завршила 2016. године, са просечном оценом 10,00. Докторску дисертацију под називом „Унапређење масовне производње лисно-декоративних култивара букве калемљењем” одбранила је на Шумарском факултету, Универзитета у Београду, у јуну 2016. године, чиме је стекла научни степен доктор наука – биотехничке науке.

У погледу стручног рада, положила је приправнички испит у расаднику „Оморика“ у Београду (у оквиру програма запошљавања младих „Прва шанса 2009“). Од 2011. године, запослена је на Универзитету у Београду – Шумарском факултету. Обављала је дужности секретара Катедре семенарства, расадничарства и пошумљавања у два мандата (2015-2018 и 2021-2024). Од 2016. године, именована је за заменика руководиоца Лабораторије за биотехнологију и заменика руководиоца Центра за мониторинг и конзервацију шумских генетичких ресурса. Тренутно је секретар Одсека за шумарство и заштиту природе.

У погледу наставних активности на Шумарском факултету, при Катедри семенарства, расадничарства и пошумљавања, ангажована је од школске 2010/11. године као демонстратор, а затим је бирана у звања:

• Истраживач приправник (фебруар 2011. године – октобар 2012. године);
• Истраживач сарадник (октобар 2012. године – март 2013. године);
• Асистент (март 2013. године – децембар 2016. године);
• Доцент (децембар 2016. године – децембар 2021. године);
• Ванредни професор (децембар 2021. године – данас).

Др Марина Нонић је у звању ванредног професора ангажована на сва три нивоа студија Универзитета у Београду – Шумарског факултета. Поред ангажовања у настави, активности др Марине Нонић подразумевају и менторства и чланства у комисијама при изради завршних радова, мастер радова и докторских дисертација, менторства приликом учешћа на међународним студентским такмичењима, као и практичан рад са студентима на терену, у расаднику и Лабораторији за биотехнологију.

Област научно-истраживачког рада др Марине Нонић односи се на шумарску генетику, оплемењивање биљака, оплемењивање украсних биљака, конзервацију шумских генетичких ресурса, семенарство, расадничарство и пошумљавање. Као истраживач или руководилац, ангажована је у реализацији више од 40 националних и међународних пројеката, од чега је руководила реализацијом три пројекта. У  досадашњем научном раду, објавила је или саопштила више од 140 библиографских јединица (посетити: https://enauka.gov.rs/cris/rp/rp07819/dspaceitems.html и https://www.researchgate.net/profile/Marina-Nonic). Са рефератима је учествовала на више од 40 међународних и националних симпозијума, конференција и конгреса, укључујући и предавања по позиву. Радови др Марине Нонић су цитирани 582 пута, h-индекс: 12, i-10 индекс: 18 (извор Gоogle Scholar, 15.12.2024.). Аутор је универзитетског уџбеника „Шумарска генетика” (Нонић, М., Шијачић-Николић, М., 2021); коаутор је истакнуте монографије националног значаја „Генофонд дрвенастих врста СП „Шума Кошутњак” – конзервација и одрживо коришћење” (Шијачић-Николић, М., Нонић, М., 2023) и публикације „Генофонд ретких и угрожених врста дрвећа Специјалног резервата природе „Гоч – Гвоздац”” (Шијачић-Николић, М., Вилотић, Д., Нонић, М., & Керкез-Јанковић, И., 2023). Један је од уредника монографије водећег међународног значаја „Forests of Southeast Europe under a Changing Climate Conservation of Genetic Resources” у издању Springer International Publishing. Коаутор је више поглавља у истакнутим монографијама међународног значаја (издавачи: CRC Press и Springer). Била је рецензент већег броја научних радова у еминентним међународним и националним часописима, као и једног универзитетског уџбеника и две монографске публикације. Ангажована је у уређивачком одбору („review editor”) врхунских међународних часописа (M21) „Frontiers in Plant Science” (Plant Breeding) и „Frontiers in Forests and Global Change” (Forest Ecophysiology). Др Марина Нонић је члан Друштва генетичара Србије, Научно-струковног друштва „Reforesta“ и друштва „Horticulture and Forestry Society from Transylvania”. На Универзитету у Београду – Шумарском факултету, члан је Комисије за еквиваленцију студијских програма основних академских студија Шумарство и Комисије за промоцију мастер програма на енглеском језику.

Као члан организационог одбора, секретаријата или научног одбора била је ангажована у припреми и реализацији различитих међународних и националних конференција и скупова.

Др Марина Нонић је добитница различитих стипендија за научна усавршавања у иностранству:

• 2023. године– научно усавршавање на Аристотеловом Универзитету у Солуну (Faculty of Agriculture, Forestry and Natural Environment), у Лабораторији за шумарску генетику и оплемењивање биљака у Солуну, Грчка (ментор научног усавршавања: Prof. Dr. Filippos A. Aravanopoulos);
• 2013. године – научно-стручно усавршавање („Trees4Future“) у Федералном истраживачком и образовном центру за шуме, природне непогоде и пејзаж, у Бечу, Аустрија (Bundesforschungs- und Ausbildungszentrum für Wald, Naturgefahren und Landschaft – BFW, Wien, Austria), на Одсеку за генетику – Јединица за истраживања генома (ментор научног усавршавања: Dr. Berthold Heinze);
• 2011. године – научно усавршавање у следећим институцијама: Plant Genetics Institute – National Research Council of Florence и Directorate General – Sector for development of agricultural and food enterprises у Фиренци, Италија (ментори усавршавања: Dr. Cristina Vettori, Dr. Fabio Boscaleri).

Учествовала је у међународним научним радионицама и састанцима из области конзервације генетичких ресурса (Финска, 2019., Словенија, 2020., Норвешка, 2024. год.) и програмима размене наставника у оквиру Erasmus+ и CEEPUS мреже: Румунија, 2019. године, Словенија 2019. и 2023. године; Хрватска, 2021. године, приликом којих је одржала већи број предавања у иностраним образовно-научним институцијама.