ИЗЛОЖБА „ПЕЈЗАЖ У ПРОМЕНИ – Фотографије Стевана Коларовића као полазиште визуелних истраживања студената Шумарског факултета“ у Дому културе Студентски град 17-27. септембар 2024

11/09/24

 

Отварање 17. септембра у 19 часова
изложбу ће отворити проф. др Невена Васиљевић, Шумарски факултет

На изложби је приказан мали део из збирке од око 4530 фотографија инжењера Стевана Коларовића (Сремска Митровица 1889 – Београд 1987) коју чува Шумарски факултет. Почев од 1916. године када је набавио свој први фотоапарат, годину дана после дипломирања на Шумарској академији у Загребу, Стеван Коларовић је током целог свог дугог живота бележио стање шума и пределе које је упознавао као стручњак за уређивање шума, од Сремске Митровице где је радио као приправник, затим Ниша и Алексинца где је радио између два рата, и на крају Београда у коме је до пензионисања 1951. радио као саветник у Министарству шума. Почев од своје прве изложбе 1947. године, у бројним приликама је јавно излагао фотографије. Објављене у многим књигама и публикацијама, ове фотографије и данас представљају незаобилазан визуелни материјал када се, на пример, ради о пределима планине Таре, чији изглед је неуморно пратио. Највећи број снимака је са Фрушке горе, из Срема, са Таре, планина Источне Србије, Косова, Санџака, али има материјала и из Босне, Хрватске, приморја. Често се истим местима више пута враћао. Забележио је сезонске промене у изгледу шума, вредне примерке дендрофлоре, дивљач, расаднике и лугарнице. По сопственом сведочењу, препешачио је 150.000 километара током својих обилазака. Ове драгоцене фотографије сведоче о стању сложених екосистема шума Србије током целог једног дугог људског века, и представљају вредан документарни али и уметнички увид у промене и дуготрајније процесе у пејзажу, као и ефекте ерозије или интервенција попут пошумљавања.

Током 2023. године уређена је заоставштина инжењера Стевана Коларовића коју је његова породица 1991. године поверила на чување Шумарском факултету. Фотографске негативе и слајдове је раније пописао и уредио Славиша Шаренац, а под руководством библиотекарке Гордане Радошевић целокупна збирка је сада адекватно смештена у простору Библиотеке и регистрована у онлајн библиотечкој бази података, а такође је урађена биографска одредница. На овај начин материјал је постао приступачнији студентима и истраживачима са Шумарског факултета, самосталним истраживачима и колегама из других институција, са намером да буде користан у будућим проучавањима предела Србије и региона.

Фотографије Стевана Коларовића добијају свој нови живот и кроз ликовне интерпретације студената Шумарског факултета. Као део сталног уређења ентеријера факултета, у свечаној сали, амфитеатру, скриптарници и алумни клубу постављене су колажне целине од пажљиво кадрираних и уклопљених снимака пејзажа Србије из наше збирке. Студенткиње мастер студија Технологија дрвета Ања Ракоњац и Софија Плавшић, под менторством професорке Јелене Матић, одабрале су и обрадиле фотографије које сада представљају трајни елемент простора Шумарског факултета и визуелни подсетник на лепоте нашег природног наслеђа, и на улогу у његовом очувању и унапређењу коју треба да носе стручњаци образовани на Шумарском факултету.

Изложба „Пејзаж у промени“ доноси интерпретације Коларовићевих фотографија из перспективе студената Пејзажне архитектуре. Као део истраживања трансформације предела, спроведеног у оквиру изборног предмета Естетика пејзажа, студенти су имали на располагању геореференциран избор из збирке фотографија, који је др Борис Радић припремио имајући у виду неколико различитих типова предела Србије. Студенти су затим на изабраној теми и локацији анализирали стање предела некад и сад, истражујући доступне изворе, у процесу рада који су водиле др Сузана Гавриловић (упознавање са основним принципима и алатима визуелне процене предела) и др ум. Милена Путник (упознавање са уметничким истраживачким поступцима). Изводи из студентских истраживања обухватају изабране фотографије из збирке, резултате студентског самосталног истраживања и избор преузетих текстуалних и фотографских референци којима поткрепљују своју анализу пејзажа.

Ова изложба тежи да покаже не само документарну и естетску вредност фотографија Стевана Коларовића, већ и да покаже да је права вредност баштине у њеној употреби и значењима која од ње данас добијамо. Као сведочанство о развоју пејзажа и шума Србије, збирка фотографија Стевана Коларовића доприноси историјском знању о нашим пределима. Развој једног предела, пошумљавање или ерозија представљају дуготрајне процесе које је немогуће сагледати у кратком временском року. Такође, свест о стању наше животне средине и њеној убрзаној деградацији много ће се лакше пробудити када се суочимо са фотографским сведочанством некадашњег стања ових предела.

Учествују студенти Софија Јокић, Дамјан Станишић, Ива Петровић, Нађа Никић, Вук Томовић, Кристина Бабовић, Јелена Димитријевић, Тамара Воркапић, Николина Свилар, Ђорђи Глигороски, Драгана Стојков, Андреа Инђић, Јелена Петровић, Андрија Петровић, Ивана Маловић, Милица Ћосић, Анђела Мрдовић, Анђела Срејић, Марија Јаковљевић, Нађа Анђелковић, Биљана Радић, Драгана Балаћ, Нађа Митровић, Јелена Чанковић (основне студије Пејзажне архитектуре и хортикултуре), Ања Ракоњац и Софија Плавшић (мастер студије Технологије дрвета).

Реализација изложбе: др ум. Милена Путник, у сарадњи са др Сузана Гавриловић, мр Јелена Матић, др Борис Радић и библиотекар Гордана Радошевић, Шумарски факултет у Београду. У сегменту трајне поставке на Шумарском факултету припрему за штампу и фотографисање урадио је дипл. инж. Јован Митровић, док је за израду паноа и монтажу био задужен стручно технички сарадник Марко Стојичић. Захваљујемо Ивану Петровићу на саветима и помоћи током трајања пројекта и припреме изложбе, и Светлани Дингарац на љубазности за уступање фотографија за потребе приказа студентског истраживања. Изложба је реализована као део пројекта уређења и презентације збирке фотографија Стевана Коларовића, финансираног од стране Министарства културе 2023. године.