Hortikulturna terapija

Poznato je i naučno potvrđeno da boravak u prirodi i rad sa biljkama imaju pozitivan i isceliteljski uticaj na ljude.

Hortikulturna terapija je vid terapije koji obuhvata negu i brigu o biljkama, veoma je delotvorna u poboljšanju zdravlja i opšteg stanja osoba s različitim stepenom i intenzitetom smetnji u razvoju. Uobičajena je aktivnost u vrtićima, školama, bolnicama u mnogim zemljama zapadne Evrope.

Jedan takav vrt, namenjen deci ometenoj u razvoju, podignut je na Adi Ciganliji, zahvaljujući saradnji opštine Čukarica, JP „Ada Ciganlija“, Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju – Dnevni boravak Čukarica sa Šumarskim fakultetom. Takođe, pozitivan uticaj na ponašanje, raspoloženje, nivo stresa i zdravstveni status korisnika dnevnog boravka Čukarica i „Sunce“ postignut je aktivnostima i boravkom u Stakleniku i Arboretumu (Alpinetumu) Šumarskog fakulteta.

Hortikulturna terapija može se definisati kao proces u kojem se biljni materijal i vrtlarska oruđa koriste kao terapeutsko sredstvo kod osoba sa posebnim potrebama, te je u načelu vrtlarenje bez barijera, odnosno način vrtlarenja dostupan svim ljudima bez obzira na njihova ograničenja. Vrtlarenje je oduvek bio i način rekreacije. Osim pozitivnih učinaka na telo, posebno su vidljivi odlični učinci na duhovni, psihički i intelektualni razvoj osoba sa posebnim potrebama.

Cilj terapijskog vrta je da kroz različite sadržaje i zone (aktivno učešće u igri, kreativne radionice, miran deo za odmor…) pruži mogućnost aktivnog i pasivnog učešća. Glavni efekti su podizanje emocionalne stabilnosti u timskom radu, iskustvo takmičarskog duha, zajedničke podrške, buđenje pozitivnih misli i osećanja, podizanje samopouzdanja, osećanje sopstvene vrednosti, a time se značajno popravlja njihovo zdravstveno stanje i kvalitet njihovog života uopšte.