О факултету

Шумарски факултет Универзитета у Београду представља високообразовну и научноистраживачку институцију са традицијом дугом 100 година. Почеци рада Факултета везани су за Пољопривредни факултет у Земуну, на који је у прву генерацију, у школској 1920/21. години, уписано 45 студената, од којих 36 на Пољопривредни, а 9 на Шумарски одсек. Настава је почела 5. децембра 1920. године и сваке године се овај датум обележава као Дан Факултета.

Уредбом Владе НР Србије од 5. фебруара 1949. године, Шумарски факултет постаје самостална високошколска установа чији је први декан био инж. Сретен Росић.
Одлуком Народног одбора Београда од 2. априла 1953. године, Факултету је додељена недовршена зграда на Бановом Брду, заједно са окућницом величине око 10 хектара. Пресељење у нову зграду обављено је крајем 1954. и почетком 1955. године. Услед недостатка простора, зграда је дограђивана и преуређивана током протеклог периода.

Први Статут Шумарског факултета донет је 1. октобра 1956. године, којим су формирана два одсека: Шумарски и Дрвно-индустријски. У наредном периоду број одсека се мењао, да би 1966. године Факултет чинила 4 одсека: Одсек за шумарство, Одсек за дрвну индустрију, Одсек за хортикулуру и Одсек за ерозију и мелиорације, који и данас постоје. Према последњем Статуту из 2019. године на Шумарском факултету постоје четири одсека: Одсек за шумарство, Одсек за технологије дрвета, Одсек за пејзажну архитектуру и Одсек за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса.

Истим Статутом дефинисана је и тренутна организациона структура, начин рада, управљање и руковођење Факултетом, као и органи Факултета. Према подацима из септембра 2020. године број запослених на Факултету са наставним базама је 298, од чега 110 наставника и сарадника.

Под утицајем савремених глобалних промена и захтева у високошколском образовању, Универзитет у Београду, 2006. године почиње са увођењем „Болоњског процеса”, као савременог система који се ослања на већи степен флексибилности, на потребу комплементарности и хармонизације са факултетима сличног образовног и научно-истраживачког профила, као и на већи степен ангажованости и мобилности студената током одвијања процеса наставе. Студије се организују на три нивоа: основне академске студије (4 године), мастер академске студије (1 година) и докторске студије (3 године). Овај систем студирања, 4+1+3, важи и данас.

До сада је на Факултету дипломирало више од 10.000 студената, израђено је и одбрањено 435 магистарских радова, 658 мастер радова и 346 докторских дисертација.

Компетентност Факултета обезбеђује се акредитацијом студијских планова и програма и акредитацијом Факултета као научноистраживачке институције. Прву генерацију студената по Болоњском систему Факултет је уписао школске 2006/07. године, да би 2008. године добио прво уверење о акредитацији високошколске установе.

Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја из 2020. године Факултет је поново акредитован као државна научноистраживачка институција у области биотехничких наука – пољопривреда, шумарство и рибарство. Научноистраживачки рад реализује 124 истраживача, кроз индивидуалне активности или активности пројектних тимова, који се баве фундаменталним, примењеним и развојним истраживањима из области шумарства, технологија дрвета, пејзажне архитектуре и еколошког инжењеринга у заштити земљишних и водних ресурса. Основу за научноистраживачки рад чини значајан број лабораторија и центара који су формирани на Шумарском факултету у протеклом периоду.

Успостављање, неговање и развијање сарадње са другим универзитетима у земљи и иностранству, као и са међународним институцијама и организацијама које се баве научноистраживачким радом и високошколским питањима, било је и остало трајно опредељење Шумарског факултета. О томе сведоче многобројни споразуми о сарадњи закључени са партнерима из великог броја земаља, на основу којих се остварује размена студената и наставника, стечених знања и искустава, као и заједничко учешће у пројектима.

Факултет поседује библиотечки простор који је организован у три сегмента: радни простор за запослене у библиотеци са професорском читаоницом, студентску читаоницу са 50 места и магацински простор од преко 200 m2 у који је смештен значајан библиотечког фонда. Факултет се може похвалити богатом издавачком делатношћу са дугом традицојом.

Факултет управља са три значајне просторне целинаме: Наставном базом „Гоч” (3.731 ha), Наставном базом „Мајданпечка домена” (2.078 ha) и Арборетумом на окућници Факултета (6,7 ha). Основна намена наставних база огледа се у реализацији теренске, практичне наставе и научноистраживачких активности студената и запослених. Такође, Факултет управља и трима заштићеним природним подручјима, као овлашћени старалац: Специјалним резерватом природе „Гоч–Гвоздац”, Строгим резерватом природе „Фељешана” (15,28 ha) и спомеником природе „Арборетум Шумарског факултета”.

Студентско организовање на Шумарском факултету егзистира колико и сам Факултет. Удружење студената београдског Шумарског факултета основано је 04.12.1923. године, који су до тада деловали кроз Удружење студената пољопривреде. Доминантну организациону форму активности студентата на Шумарском факултету Универзитета у Београду представља Студентски парламент, као и бројне секције. Такође, студенти су заступљени, преко изабраних представника, и у раду Савета факултета и Наставно-научног Већа.

(ИЗВОД из публикације „100 година Шумарског факултета Универзитета у Београду“)