Драган Гачић

Др Драган Гачић је рођен 26. јула 1969. године у Осијеку. Основну школу је завршио у Биљу, а средњу школу у Шумарском школском центру у Сарајеву ‒ Илиџа (смер шумарски техничар). На Одсеку за шумарство Шумарског факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1995. године. Магистарски рад је одбранио 2000. године, а докторску дисертацију децембра 2005. године, на истом факултету. На Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету, у звање доцента изабран је 2006. године, а у звање ванредног професора 2011. године.

Као гостујући предавач на Високој школи за заштиту животне средине у Велењу ‒ Словенија (Environmental Protection College) ‒ 1st degree study programme Environmental Protection and Eco-technologies (област Wildlife management) био је ангажован током 2014. и 2015. године. У току 2014. године решењем министра пољопривреде, шумарства и водопривреде именован је за председника Комисије за израду елабората о установљавању ловишта на подручју Републике Српске, а у току 2015. године као експерт из Републике Србије учествовао је на Међународној научној радионици под називом „Workshop on the assessment of wild boar management options” (Парма, Италија), коју је организовала и финансирала EFSA ‒ European Food Safety Authority.

У свом досадашњем раду објавио је преко 70 библиографских јединица које се баве проучавањем проблематике гајења и коришћења популација крупне дивљачи (јелен, срна и дивља свиња), штетама на дивљачи и њиховим стаништима услед облагања канала за наводњавање и изградње саобраћајне инфраструктуре, ретким и угроженим врстама дивљачи у Србији (велики тетреб и дивокоза), отварањем шума и применом механизованих средстава рада.

Коаутор је помоћног универзитетског уџбеника „Практикум из ловства са заштитом ловне фауне” (2011). Поседује диплому да је завршио курс за мерење и оцењивање трофеја за европске врсте крупне дивљачи, који је 2002. године организовао Ловачки савез Југославије уз учешће међународних експерата CIC-а (International Council for Game and Wildlife Conservation). Од 2012. године поседује лиценцу Ловачке коморе Србије за израду планских докумената у области ловства (број лиценце 0153). У периоду 2010‒2016. године био је члан радних група за припрему националних законских прописа из области ловства, а одржао је и неколико пленарних и стручних предавања у земљи и иностранству (Словенија и Република Српска). Цитираност радова у којима је аутор или коаутор према бази података Web of Science износи преко 20 цитата у часописима са SCI листе (www.kobson.nb.rs).

Био је коментор одбрањене докторске дисертације на Универзитету „Josipa Jurja Strossmayera” у Осијеку (Пољопривредни факултет), члан комисије за оцену подобности теме, кандидата и ментора једне докторске дисертације (Универзитет у Новом Саду – ПМФ), ментор 5 магистарских теза и 18 мастер радова одбрањених на Шумарском факултету, члан комисије за оцену и одбрану једне магистарске тезе на Факултету безбедности, и члан комисије за одбрану 18 мастер радова на Шумарском факултету.

Учествовао је у реализацији 18 домаћих научноистраживачких пројеката, од којих је руководио реализацијом 9 пројеката. Тренутно је члан међународне истраживачке групе „EUROBOAR”, као и стручне организације „Удружење шумарских инжењера и техничара Србије” и Ловачког удружења „Кошутњак” из Београда.

На Шумарском факултету у Београду био је заменик шефа Катедре искоришћавања шума, члан Комисије за признавање високошколских исправа (Одсек за шумарство) и члан Комисије за спровођење конкурса за упис студената у прву годину основних академских студија шумарства. Тренутно је члан Савета Шумарског факултета, члан Наставно-научног већа Факултета и члан Комисије на докторским студијама модула Шумарство (подмодул ‒ Искоришћавање шума и ловство са заштитом ловне фауне).

Ожењен је, отац две ћерке.